Ракин погодак унио је праву пометњу међу преостале непријатељске авионе, који су остали без предводника и, изненађени ватром са земље, нестали са неба изнад Крагујевца.

Рака Љутовац је рођен 4. септембра 1887. године у трстеничком селу Пољна. По избијању балканских ратова, Радоје бива мобилисан као редов – артиљерац.

Крагујевац је по много чему први у историји савремене Србије. Са Метиног брда по први пут је артиљериском ватром оборен непријатељски авион на овим просторима.Овај подвиг извео је редов Радоје Рака Љутовац 30. септембра 1915. године.

Пуцао је, из пољског топа и оборио аустријски “румплер”, који је пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули, подсјећа Информер.

Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то вријеме није имала организовану противавионску артиљерију, а појава аустроугарских авиона натјерала је српску војску да импровизује одбрану.

Тог 30. септембра 1915. године Крагујевац је напало седам њемачких авиона. Најавиле су их сирене из Војнотехничког-завода и оближњих млинова. Авиони су на град бацили 45 бомби.

Рака је догађај послије препричавао свом праунуку Звонимиру Љутовцу.

– Дрхтала ми је рука да не смијем да промашим. Ја сам ставио на топче кончић. Направио сам крстић и гађао кроз цијевку, водећи топ како авион лети, са претицањем од, можда, два поља авионске дужине. Тад сам опалио и то је то.

Након честитања на подвигу, командир му је дао коња којим је Радоје одјахао у град и дошао поред запаљеног авиона. Заједно са авионом ту си горјела и тијела непријатељских пилота и Радоје им је у ставу мирно салутирао и одао почаст.

Пилоти су били капетан фон Шефер и официрски приправник Отон Криш. Грађани су схватили да је то артиљерац заслужан за обарање авиона и славили су га и честитали му. Стигло је и званично признање, Радоје је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен је у чин каплара.

Касније је на Солунском фронту унапређен у чин наредника. У јесен 1918. године учествовао је у пробоју Солунског фронта.

Умро је у 81. години, 25. новембра 1968. године.