10/02/2023
Јосип Броз Тито „званично“ је имао четири жене.
Ово је прича о Херти Хас, некадашњој загребачкој студенткињи и бањалучкој мисици, јединој Маршаловој љубави која га је напустила јер није хтјела да трпи његово понашање.
Херта Хас била је јеврејског порекла, а рођена је у Марибору 1914. године. Револуционарном радничком покрету приступила је још као студент Економског факултета у Загребу, члан СКОЈ-а постала је 1934, а члан КПЈ 1938. године.
Јосипа Броза упознала је први пут 1937. године у Паризу, да би љубавну везу њих двоје започели послије двије године у Загребу.
У документарном филму Лордана Зафрановића „Тито – посљедњи свједоци тестамента“ из 2011.
„Прољеће почиње, моје се колегинице већ удају, све имају момке. Ја имам безброј удварача, али немам момка, напросто није ишло…
Када сам са друштвом студената отишла у Бањалуку, тамо смо држали један политички митинг и послије тога смо увече имали забаву.
На тој забави сам, којим чудом, била изабрана за мис Бањалуке, ни крива ни дужна!
И добила сам два лијепа порцуланска сервиса, један за црну кафу, један за бијелу кафу, које и још данас чувам“, присјећала се тада Херта.
Она се након Бањалуке враћа у Загреб, да би јој функционер СКОЈ-а Лео Матес по повратку рекао да наредног дана у 12 мора да оде до парка преко пута хотела Парк и нађе се с једним човјеком.
Њој се никако није ишло, јер је тај дан требало да има испит, али је преко воље, на крају, ипак пристала: „Када сам у 12 сати дошла у парк имам кога да видим – Стари! Ми смо тако једно другом пали у загрљај, да је било толико очито да ту више нема натраг…“
Пар је почео да живи заједно, а настанили су се у једној изнајмљеној кући у Загребу, под лажним именима Марија Шарић и инжењер Славко Бабић.
Њихова веза трајала је кратко, до избијања Другог свјетског рата 1941. године, јер је Тито у мају по задатку морао да отпутује у Београд гдје је упознао нову, млађу љубав, партијску курирку Даворјанку Пауновић Зденку.
Херта Хас била је истински комуниста, због чега је била спремна на највеће жртве и одрицања ради испуњења револуционарних идеја. Једино што није могла да поднесе било је Титово „шврљање“ са другим женама… Херта Хас остала је у Загребу у поодмаклој трудноћи, а неколико дана послије Титовог одласка родила је сина Мишу.
Усташе су је ухапсиле непосредно прије него што је требало да се склони у партизане, а бебу је усвојила једна фолксдојчерска породица, па је Миша тако преживио.
Послије преговора партизана и нациста 1943. године Херта Хас је размјењена, након чега је једно вријеме провела у Врховном штабу Народноослободилачке војске.
Тито и Херта срели су се поново 1943. године у Јајцу на Другом засједању АВНОЈ-а.
Када су се Херта и нова Титова жена среле у Јајцу, у кући одређеној за боравак Јосипа Броза, Даворјанка јој је наводно рекла: „Драга моја, у овој кући нема мјеста за две жене“.
По свједочењу партијских другова присутних на заседању, Херту је ово толико наљутило да је пронашла Тита у штабу и пред свима га питала: „Ко је та жена? Зар ти нисам ја жена?“ Титу је било видно непријатно и успио је само да прозбори: „Па, пробајте да се договорите“.
Након тога Херта се окренула и никада више није хтјела да чује за Јосипа Броза. Истог дана оставила је све и вратила се у Словенију.
Ипак, послије смрти Даворјанке 1946. године Тито је наводно писао Херти и молио је да се врати.
Југославијом је тада колао трач да је Титово писмо било дуго 16 страна, док је Херта одговорила у само две реченице:
„Драги мој, Херта Хас трпи понижење од мушкарца само једном. Не падам два пута на кољена пред истим човјеком“.
Она се након тога поново удала и родила двије ћерке, а послије Другог свјетског рата радила је у Министарству индустрије и рударства Хрватске и као секретарица у Савезном извршном вијећу.
Живјела је без публицитета, а умрла је 5. марта 2010. године у Београду, у 95. години. Према властитој жељи, сахрањена је у кругу најуже породице на Побрешком гробљу у Марибору, подсјећа Курир.
Херта Хас била је ћерка угледне и богате буржоаске породице јеврејских корена.
Сви су били високо школовани, а њен отац Хенрик био је познати адвокат и есперантиста због чега је тај језик научила и њена мајка Приска, велика хуманитарка и учитељица.
Њен отац говорио је чак 12 језика а и сама Херта је била полиглота. Како се још тада говорило, били су толико богати да су и за породичним ручком јели искључиво сребрним прибором.