НОВОСТИ

Тајна скривена у пјесми “Не ломите ми багрење”: Сви мисле да је о Косову, али њено значење је дубље |

ПЕТ ЗАБЛУДА О СРПСКИМ ПИСЦИМА Иво Андрић није добио Нобела за роман “На Дрини ћуприја”, Бранко Ћопић нема мост у Београду, њега је убила прејака ријеч… |

ЖИВИ БАЧЕНИ У ЈАМУ Усташе покољем угасиле 54 српске породице |

КНЕЗ КОЈИ ЈЕ БИО СЛИКА И ПРИЛИКА ВЕЛИКОГ ВОЖДА Имао више од 40 двобоја, али је од њега и метак бјежао! |

Фреску Плавог анђела чија надземаљска љепота засењује све, опјевао је Бранко Миљковић |

Постоје ли заиста чини и уроци: Текст једног свештеника разјашњава да ли у њих треба вјеровати и који је став православне цркве |

МОЖДА СУ ПУНИ ЗЛАТА: У лагумима испод овог града налази се благо проклете Јерине? |

ЈОВАН ДУЧИЋ О РОДОЉУБЉУ И ПРАВДИ: Неправда раздваја људе |

ОВАКО ЈЕ ВОЛИО БРАНКО ЋОПИЋ: 19 година забрањене љубави стало је у 56 писама, неколико разгледница и кратких сусрета |

ЈЕДИНА САЧУВАНА – КРУНА КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ: Тајна је у топу од ког је изливена |

Игуман Сава: Тема српске баштине мора бити на дневном реду дијалога

18/03/2023

Тема српске баштине прије или касније мора да дође на дневни ред дијалога Београда и Приштине, поготово усљед све агресивнијих најава појединих политичара у Приштини да досадашње мјере заштите треба ревидирати и српску баштину лишити њеног историјског и духовног идентитета, истакао је игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава Јањић.

 

 

Игуман Сава је указао да је потребна дугорочна посебна врста заштите српске баштине и изнад свега њеног народа на Косову и Метохији, због дугорочне угрожености хришћанских светиња у времену етничког и вјерског радикализма на Косову и Метохији и неспособности локалних институција да без међународних притисака адекватно вреднују и заштите баштину српског народа.

Он је у објави на Фејсбуку подсјетио да су се у мартовском погрому 2004. године, у коме је у рушилачким нападима албанских екстремиста живот изгубило 19 особа, екстремисти посебно обрушили на српске православне светиње.

Игуман Сава је навео да је уништено 35 цркава и манастира и да је у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама заувијек уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вијековима преживјела османску окупацију и свјетске ратове.

– Седамнаести март 2004. посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у вријеме ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте – навео је игуман Сава.

Он је истакао да је најтежа од свега чињеница да већ 19 година није спроведена озбиљна истрага и да нису пронађени организатори масовних и координисаних вандалских напада, иако су сви међународни представници који су тада посјетили Косово и Метохију веома експлицитно указали да је ријеч о добро организованим акцијама уз активну подршку медија на албанском језику.

Игуман Сава је упозорио да је симболично мали број лица кажњен лакшим и условним казнама, наводећи да су за паљење древне и скрнављење фресака Богородице Љевишке, споменика под заштитом УНЕСКО из 14 вијека, кажњена четири косовска Албанца условном казном од четири мјесеца.

– Насиље, које се спорадично наставља против српских светиња и повратничких домова, до данас није заустављено, што показује да и даље постоји веома висок степен ризика да се слични напади понове, а све са циљем систематског уништавања баштине српског народа на овом простору које за данашње локалне ултранационалисте и даље представља болан подсјетник српске историје која се јефтиним фалсификатима не може избрисати из историјске науке и историје умјетности овог дијела Балкана – нагласио је игуман Сава.

Он је додао да је у процесу обнове од 2005. године обновљено или донекле поправљено око 70 одсто вјерских објеката оштећених или уништених 2004. године, а по међународним захтјевима у обнови су учестовале и институције самопроглашеног Косва под надзором и организацијом Савјета Европе.

– Посебан успјех представља обнова Призренске Богословије. Такође су обновљене и привремено запустјеле парохије у Призрену, Приштини, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и Истоку, иако до очекиваног већег повратка прогнаника у ове градове није дошло због општег недостатка безбједности и етничке нетолеранције – навео је игуман Сава.

Оне је истакао да је мартовски погром био велика трагедија за Српску православну цркву, али је још већа трагедија и срамота за косовске институције чији представници тобоже претендују на европску будућност, иако никада нису прихватили ни најмањи степен одговорности за насиље 2004. године.

– Епархија рашко-призренска наставиће са процесом обнове колико год то могућности дозвољавају, али искључиво на принципима посебног положаја који је дат СПЦ међународним документима

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести