Неки детаљи из њеног живота заувек ће остати непознаница!

Жена Стефана Немање и мајка првог српског краља Стефана Немањића и Светог Саве, звала се Ана.

У вријеме када су о женама ријетко и причало, а камоли писало, она је успјела оно што је мало која прије ње – постала је прва жена која је оставила трага у српској историји и о којој су остала свједочанства записана у нашим средњовијековним изворима.

О Ани Немањић у српским средњовијековним изворима и нема толико вијести, што због смутних времена која су владала у Рашкој прије доласка на власт Стефана Немање, што због чињенице да се животи жена, ма колико племенитог рода оне биле, нису тако ревносно записивали.

Не зна се гдје је рођена, како је провела младост, гдје се школовала и ког је поријекла била нити како је упознала Стефана Немању.

Спомен о самој Ани, врло је штур и противречан. Током вијекова прича о њој градила се више на основу предања него на основу материјалних и писаних извора којих о њој скоро да и нема, наводи портал Дневно.

Навјероватније је била племенитог поријекла, али се не зна да ли је била византијска или грчка племкиња, а легенда чак тврди и да је била француска принцеза. Можда је најбоље држати се записа Илариона Руварца који је српску владарку насловио као “Ана непознатог рода”.

Њени синови – Свети Сава и Стефан Немањић, који су написали опсежне биографије Стефана Немање, свог оца, о мајци Ани дају врло штуре податке. Они су забиљежили оно што се у Европи тога доба и тражило од жене, а то је да је Ана била “добра супруга, нежна мати, побожна и милосрдна госпођа“.

Ово одсуство писања о мајци, објашњава се духом средњег вијека у коме је мушкарац стуб породице па и друштва, а писци који су уједно били и монаси који су код жене поштовали само смјерно понашање пред свијетом, нежност према породици и послушност према супругу.

Мајка краљева

Монах Теодосије који је написао житије Светог Саве, о женидби Стафана Немање пише: “Тај споменути муж, благочестив, богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вјештином сјајан као нико други, свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз то врлином, безболношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, узе по закону, себи жену по имену Ана”.

Растко Немањић или Свети Сава у житију свога оца наводи да осим “жене своје (Ане) Богом данога првога вијенца… Не би учесник другог брака”. Ово значи да се Стефан Немања женио само једном и у браку са Аном провео цијели свој животни вијек.

Данас се пуздано зна да су Стефан Немања и Ана имали три сина – Вукана, Стефана и Растка. Монах Теодосије у житију Светог Саве пише да послије Стефановог рођења Ана и Немања дуго нису имали дјеце.

“Много времена прође и не роди више поменута благочестива Ана. Ради тога бијаху обоје у тузи и жалости јер им душе много жељаше да доживе још једно дијете”, пише Теодосије.

Према Теодосију, владарски пар је имао и ћерке али не зна се колико њих. Забиљежене су Јефимија, која се удала за владара Солуна, Елена, удата за бугарског краља Ивана Асена, и ћерка непознатог имена која је била мајка бугарског цара Константина И.

Пратила је мужа до краја

Извјесно је да је Ана у стопу пратила свог супруга Стефана Немању чак и када је он ријешио да напусти световну власт и посвети се духовном свијету. Ана се замонашила истог дана када и Стефан Немања.

На празник Благовести, 25. марта 1196. године Стефан Немања је постао монах Симеон, а Ана је постала монахиња Анастасија. Сматра се да је тада имала више од 70 година и да је монашке дане проводила у манастиру Пресвете Богородице у Куршумлији близу Топлице.

Зна се да је монахиња Анастасија преминула пре 1200. године јер је у тада архимандрит Сава састављао правила за понашање студеничких монаха, када је забиљежио да је монахиња Анастасија преминула.

До скора се није вјеровало да је Ана сахрањена у припрати Богородичине цркве која је дио манастира Студеница која је и задужбина њеног мужа. Новим истраживањима поуздано се открило да то заиста јесте њен гроб.