На гробљу у норвешком граду Трондхајму, на коме почивају српски логораши нацистичких логора из Другог свјетског рата, освештан је и постављен Часни крст, који је стигао из јасеновачког стратишта Доње Градине.

Новинар и публициста Бранко Димовић Димески, продуцент филмова о страдању српских логораша “Логор смрти у Карашјоку” и “33 анђела”, који више од двије деценије живи у Норвешкој, подсјетио је да је овај крст освештан на Видовдан.

Крст је, каже, кренуо са највећег јасеновачког стратишта Доње Градине и цркве у Драксенићу гдје се десио страшан покољ Срба у Другом свјетском рату, на више хиљада километара дуг пут ка Норвешкој, да би коначно, послије 80 година, на прави начин обиљежио мјесто покоја српских страдалника.

Крст је у храму Светог Николаја у Ослу 2. јула дочекао велики број парохијана и амбасадор Србије Драган Петровић, а потом га је на такозваном “Руском острву”, некрополи руских избјеглица из 1917. године, освештао архимандрит Јоханес, настојатељ парохије Светог Николаја која је од 2018. године под јурисдикцијом Епархије британско-скандинавске Српске православне цркве.

“Не можемо очекивати да ће се неко други сјећати наше историје, ако ми то не учинимо”, рекао је Димовић за Радио “Слово љубве”, јавља Срна, преноси Глас Српске. Позвао је све оне који и данас трагају за пострадалим прецима, али исто тако и истраживаче и све оне који желе да сазнају више о овом намјерно заборављеном дијелу српске страдалне историје, да се јаве путем електронске поште на адресу бдимески@гмаил.цом.

Димовић већ неколико година ради на откривању истине о српским страдалницима у Другом свјетском рату у бројним нацистичким логорима у Норвешкој.

Он је рекао да, након завршеног филма “Логор смрти у Карашјоку” тренутно ради на новом филму “33 анђела”, који говори о страдању више од 150 српске ђеце у нацистичким логорима у Норвешкој. “Филм полако улази у завршну фазу. Сниман је на више локација, међу којима и у Републици Српској и то на позив потомака. Ту је и настала иницијатива да се Часни крст постави у Норвешкој. Крст је освештан на Видовдан, а кренуо је Доње Градине пут Норвешке, гдје је и стигао”, додао је Димовић.

Он је подсјетио на причу Бране Гајића, потомка једног од страдалих Срба, који деценијама трагао за својим стрицем. “Успјели смо да пронађено гроб његовог стрица послије толико година. Било је дирљиво када је Бране Гајић дошао клекнуо на гроб. Медији у Норвешкој су кренули да пишу о томе”, рекао је Димовић.

Он је додао да је филм “Логор смрти у Карашјоку” отворио једно ново поглавље и велико интересовање потомака српских страдалника у Норвешкој, те истакао значај да се чува култура сјећања.

“Не можемо очекивати да ће се други сјећати наше историје, ако ми то не учинимо. Има још толико података и свједока о томе шта се догодило са логорашима у Норвешкој. У сарадњи са норвешким историчарима дошли смо до податка да су 97 одсто тих страдалих били Срби”, рекао је Димић. Подсјетио је да постоји још гробаља српских страдалника у Норвешкој, гдје треба поставити православно обиљежје – крст.