СТАРИ је обичај да се дијете крсти још док је беба, док не прослави први рођендан

Крштење дјетета је велики догађај за сваку породицу. Да би све протекло у савршеном реду, добро је да родитељи знају чега би требало да се придржавају

Стари је обичај да се дијете крсти још док је беба, док не прослави први рођендан. У данашње вријеме, традиција се мање поштује, па се дешава да се тај свечани чин одлаже за неке касније године. Ипак, родитељи све чешће крштавају своје чедо у најранијем узрасту, пише Yумама.

Након доношења одлуке о крштењу дјетета, родитељи би требало да се упознају са важним правилима овог вјерског обреда. Свакако, подразумева се договор са свештеником, који ће да објасни шта је потребно и да закаже крштење.

Гдје се врши крштење?

Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Чим дијете мало ојача, послије недјељу-двије, може да се изврши крштење: у храму, манастирима и црквама гдје има крстионица, а може и у дому родитеља, ако је неопходно. Међутим, важно је знати да, уколико се дијете крштава прије четрдесетог дана од рођења, мајка не може да присуствује крштењу.

Када је погодно да се обави?

Крштење може да се изврши било којег дана, у свако доба дана и ноћи, уколико постоји потреба за тим. Нарочито је добро ако се обави празником, да се дијете и родитељи тог дана причесте. Крштење не би требало обављати, осим у случају нужде или неког другог ваљаног разлога: у периоду од Божића до Крстовдана и у току Велике, Страсне седмице (изузев Велике Суботе).

Шта је неопходно за тај чин?

За овај свечани догађај треба припремити крсницу – платно бијеле боје, величине од једног до једног ипо метра, у које се дијете увија послије крштења, подсјећа Нпортал. Од ње се, потом, дјетету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. У неким крајевима је обичај да се дијете, када почне крштење, завија у очеву бијелу кошуљу, све док не буде крштено водом. Бијела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бијела боја симбол духовне и тјелесне чистоће. Потребно је и уље, по могућству маслиново, којим се дијете помазује. Кум купује свијећу у цркви (може да се купи неколико дана раније, па да се украси). Негдје је обичај и да се понесе један или два велика бијела пешкира, као и крстић за дијете.

Упутства за вријеме богослужења
Једна особа треба да буде одређена да дијете скине прије и обуче послије крштења. Фотографисање је дозвољено, али са мјером – да не угрожава службу. Онај ко то ради, мора да зна гдје је дозвољено стајати за вријеме фотографисања или снимања. Стога је најбоље да се посаветује са свештеником прије обављања службе.

Поштовање вјерских правила

Због организовања свечаног ручка, црква препоручује да се крштење обави у дан када се мрси. Уколико се крштење обавља уз пост, обавезна је посна храна. Сматра се да родитељи чине велики гријех ако тада припремају мрсну храну.

Послије крштења, вода којом се дијете крсти, просипа се на мјесто гдје се не гази, или се излије уз неки калем, или у цвијеће у кући. Косица коју свештеник одсијече при крштењу, ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем, или се чува у кући, као успомена на овај велики догађај у животу дјетета. Свијећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.

Институција кумства

Кум, који даје име дјетету, свједок је крштења и духовни родитељ дјетета које се крштава. Он мора да буде православне вјере, крштен и пунољетан. Уколико је у браку, мора да буде вјенчан у православној цркви. Родитељи не могу да буду кумови својој дјеци, као ни монаси. Не треба га бирати ни међу крвним сродницима.

У нашем народу, институција кумства је веома цијењена. Стога кумство не треба олако схватати – јер подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање, изражено народном изреком: “Бог на небу, кум на земљи”!