„Ово су Живковићи, поријеклом из Смедерева!

Немојте да се збуните, у питању је позната стара српска трговачка породица Живковић, која потиче из Смедерева гдје је још за вријеме српских деспота и Ђурђа Бранковића „Смедеревца“ развила трговачку дјелатност“.

Падом Смедерева 1459. године и доласком Турака, како би задржали привилегије и развили бизнис, смедеревски Живковићи дијелом прелазе и у Београд и примају ислам. И тако од једне српске правиславне породце, постају Јахићи – од Јахија, што је изведеница и превод на турски презимена Живковић.

Јахићи у Београду добијају велике привилегије турских паша и ага и развијају трговачке везе и у Аустријском и Османском царству.

Након аустријске окупације Београда, која се завршила 1739. године и нове турске окупације, Јахићу добијају у посјед простор око тадашње Стамбол-капије, унутар Београдске тврђаве и ту праве велелепно имање са породичном кућом од три посебна објекта.

Имање Јахића се налазило на мјесту непосредно поред данашњег Народног позоришта и „Клуба књижевника“, а ишло је данашњом Француском улицом, према Душановој.

Када је 1806. године Карађорђе коначно ослободио Београд, у њему није било православних породица. Сви су били претходно протјерани и побијени, иако је у Београду за време Турака могло да се пронађе по која православна и јеврејска породица која се бавила трговином или неким занатом.

Живковићи као Јахићи опстају и у ослобођеном Београду. Враћају се са Турцима 1813. године, након слома Карађорђеве Србије, и остају на свом имању све до 1868. године.

Некадашњи смедеревски Живковићи тј. београдски Јахићи 1868. године одлазе у Босански Шамац, а од локалног бега Изета узимају презиме, постају сродници са њим поставши Изетбеговић.

Иако нисам успио до сада да утврдим коју су Крсну Славу славили смедеревски Живковићи, знамо сигурно да су били Срби и Православци, а да су се изјашњавали као Срби исламске виероисповести све до 1970-их година.

То вам је пуна истина о породици Бакира и Алије Изетбеговића, чији су преци били православни Срби, а они нанели много бола и несреће свом српском роду од кога су отпали, наводи се на Истаграм страници Историја Срба.