Ана Немањић била је супруга жупана Стефана Немање.

О Ани Немањић нема много података у историјским изворима, тако да њено поријекло није утврђено, као ни мјесто гдје се упознала са Стефаном Немањом.

Постоји неколико легенди о њеном поријеклу, међутим ниједна није са сигурношћу потврђена. У књизи Мавра Орбина “Краљевство Словена” стоји да је била ћерка босанског бана. Још један извор износи ову претпоставку, наиме у књизи “Историја” Јована Рајића, такође пише да је ћерка босанског бана Стефана Борића. Међутим, потоњи историчари нису били слободни да потврде ове претпоставке.

Ана је Стефану Немањи родила најмање петоро дјеце, укључујући Стефана Првовенчаног, Вукана и Светог Саву.

Замонашила се 1196. године, и одбила име Анастасија. Посљедње године живота провела је у манастиру Свете Богородице у Топлици гдје је и умрла, али су њене мошти касније пренијете у Студеницу, задужбину и гробну цркву њеног мужа, гдје и данас почивају, подсјећа Национална географија Србија.

Јевдокија Анђео

Јевдокија или Евдокија Анђео била је прва супруга Стефана Немањића.

Како је то био обичај кроз историју, овај брак уговорен је како би се ојачали односи између двију држава, или у овом конкретном случају, дотадашњих непријатеља – Србије и Византије.

Тако су византијски цар Исак ИИ Анђео и велики жупан Стефан Немања, уговорили брак између Евдокије, Исакове братанице и Стефана Немањића. Управо због значаја Евдокијиног стрица, Стефан Немања се одлучио да пријесто наслиједи Стефан Немањић, а та одлука касније је постала сјеме раздора између Стефана и његовог старијег брата Вукана, који је сматрао да је као најстарији Немањин син, имао право да наслиједи престо.

Евдокија је тако постала прва страна принцеза на српском двору. Она је родила краљеве Радослава и Владислава, које је васпитавала у духу земље из које је потекла – те је познато да се Радослав, када је постао краљ савладар свога оца, потписивао као Стефан Дука.

Евдокију је, према легенди, Стефан Немањић протјерао из Србије због прељубе. Званично су се развели 1201. године, а она се вратила у Византију у којој је њен отац Алексије ИИИ тада био цар.