НОВОСТИ

ЈЕЗИВ ИЗВЈЕШТАЈ С МЈЕСТА СТРАВЕ Овако је фолксдојчер Карл Хегер записивао злочине Јасеновцу

31/01/2023

Какво год да је вријеме напољу, заточеници морају радити тешке послове и потпуно се неодговарајуће хране, пише Карл Хегер.

 

 

Фолксдојчер Карл Хегер извешјтава 9. априла 1942. о хрватским концентрационим логорима у Лоборграду и Горњој Ријеци, којима он управља, о логору Ђаково и, најдетаљније, о логору Јасеновац, подсјећа Политика.

 

ВБ ,К ИИИ Рџ/Фли, Београд, 9. 4. 1942.

 

Предмет: Хрватски концентрациони логори.

 

Појавио се фолксдојчер припадник Њемачког људства Хрватске, Карл Хегер, рођен у Осијеку, и извијестио слиједеће о хрватским концентрационим логорима:

 

У близини Загреба, у Загорју, налазе се два женска концентрациона логора и то: Лоборград код Златара у Загорју. Он обухвата 1.040 јеврејских жена и дјеце, као и 360 православних и католика. Други логор се налази у Горњој Ријеци код Крижеваца, срез Вараждин. Овај логор обухвата 200 жена и дјеце, и то како Јеврејки тако и православних. Други један логор налази се у Жакову код Осијека. У њему су само јеврејске жјене и дјеца из Босне. Тренутно броји 3000 затвореника.

 

Главни концентрациони логор се налази у Јасеновцу. У овом логору је током протекле године, према наводима Карла Хегера, који је запослен као управник логора у Лоборграду и Горњој Ријеци, убијено најмање 7.000 лица. У Јасеновцу се налазе само мушкарци. Тренутно се у Јасеновцу налази око 800 лица. Колико њих је пак у посљедњим недјељама умрло или убијено, он не зна.

 

Хегер је најприје управљао једним логором за мушке затворенике у Загребу и то један и по мјесец. У септембру је затим преузео управу над оба женска концентрациона логора у Лоборграду и Горњој Ријеци и од тад управља њима.

 

О логору Јасеновац Хегер извјештава да заточеници и на најмањи пријеступ бивају премлаћени и погубљени. Много је лешева убијених нагурано у један насип који заточеници морају да граде. Дрвени лежајеви су постављене на више нивоа и међу њима је тако мало простора да се заточеници могу само још на силу угурати. Кад се доведу нови заточеници, све им се одузима, све до једног пара ципела, једних панталона и једне кошуље. Какво год да је време напољу, заточеници морају радити тешке послове и потпуно се неодговарајуће хране. Сваки дан је претходне године умирало у просјеку до 80 лица.

 

Стражу сачињавају усташе, које су потпуно бестијалне. Они раде шта хоће; Хегер је прошле године имао да допреми један нови транспорт затвореника из Загреба за Јасеновац. Приликом допремања затвореника, један човјек није хтио да дâ да му се све одузме, након чега је он, као и још један други затвореник, одмах ударцима оборен и остао је да лежи обливен крвљу. Ни о једном од њих двојице се више ништа није чуло, очигледно је да су убијени.

 

Исхрана логораша у оба женска логора испрва није била лоша. Јеврејска вјероисповједна општина из Загреба је задужена да се брине за јеврејске и православне затворенице у оба женска логора. При том су православци природно прошли лошије. Из Мађарске је Јеврејској вјероисповједној општини у Загребу посљедњих мјесеци као донација исплаћен један милион пенга.

 

Један дио овог новца очигледно је искоришћен за давање мита, јер се јеврејски затвореници од прије отприлике једног мјесеца радују мањим слободама.

 

Здравствено стање у оба логора је лоше. Тренутно влада трбушни тифус који су донијели заточеници из Босне.

 

108 лица је већ умрло од тифуса, а око 400 њих се разбољело.

 

У посљедње вријеме се заточеницима дају покварено месо и кобасице.

 

С. р.СС-капетан

 

Упутити: 1) ВБ, 11/4

 

Изјава избјеглице из Вргинмоста о усташком масовном убијању Срба у Вргинмосту и околним селима и о убијању у глинској цркви.

 

15/4. 42.

 

Једна избјеглица из Вргинмоста изјављује:

 

Дана 6. маја т. г. у Вргинмост је из Лике или Далмације дошао један усташа по имену Марко са још 10–15 наоружаних усташа из Топуског, ухапсили су 11 угледних Срба из Вргинмоста, које су одвели у концентрациони логор у Копривници. Ухапшени су: Кошутић Стојан, гостионичар из Војнића – жељезничка станица, Зорић Ђуро, пензионисани шумар из Славског Поља, Врга Стеван, бачвар, Малобабић Васо, месар, Драгојевић Раде, пензионисани лугар, Врга Перо, земљопосједник из Подгорја, Цревар Перо и Душан, трговци, Насташић Никола, месар, Ајдиновић Миле, земљопосједник и Полимац Милан, земљопосједник из Вргинмоста. Сви горе наведени прво су одведени у Копривницу а затим за Госпић. О даљој судбини ништа нам није познато.

 

Дана 27. јула т. г., у близини Топуског убијен је Бријешки Перо, иначе сељак из Топуског. Њега је наводно убио један други усташа. За овај случај окривљени су Срби, што је за посљедицу имало то, да су усташе 28. јула упале у српско село Пониквари – Пољани. У овом селу, усташе су поубијале све што им је дошло под руку, тј. мушкарце, жене и дјецу, а куће су запалиле.

 

Дана 29. јула, кад је италијанска војска напустила Вргинмост, усташе су дошле у више камиона. То су биле усташе из Глине, Топуског, Петриње, Загреба и Осијека, њих 50– 60. Они су ухапсили јако пуно Срба, 50 њих, одвели су их у једну шуму, гдје су сви били побијени. Њихови лешеви су више недјеља остали да леже непокопани у шуми. Још су слиједећи Срби убијени: Тепшић Јован и Станко, Јеросимић Ђуро и његов син Раде, Јеросимић Миле, Родић Стево и Војислав, Тепшић Никола и његов син Раде, Тепшић Павао и његов унук, Коркут Љубомир и његов син Милош, теолог, Јањанин Петар, жандарм у пензији, Јарчов Милан, пекар, Марковић Душан, трговачки помоћник, Владић Стојан, месар, Павловић Гојко, пекар, Ромчевић Бранко, гостионичар, Малобабић Јанко, општински благајник, Ивковић Марко, железнички чиновник, Обрадовић Миле, жељезничар – сви из Вргинмоста. Лапчевић Павао, Врга Никола, Линта Петар, мл.[ађи] Булат Марко, Линта Максим, Булат Милош – сви из Подгорја. Преостали Срби спасли су се тако што су побјегли у шуму.

 

Дана 1, 2. и 3. августа т. г., домаће усташе Клеменчић Јоцо, касапин из Вргинмоста и Шпрајц Антон, лугар такође одатле, обилазили су села. Они су српским сељацима обзнанили да своје домове не треба да напуштају, већ да се пријаве код усташког команданта и да треба да пређу у католичку вјеру. По наредби усташког команданта, сви Срби треба да се појаве код Соколског дома 3. августа у 7 сати ујутру, где ће се обавити припреме за прелазак у католичку вјеру. Као што је било наређено, сакупило се 1.700 Срба. Срби су чак с музиком дочекивани. Хрват Живчић Јосип, довео је највећи број Срба. У Соколском дому су остављени да до 2 сата послије подне чекају, пошто им је речено да ће им велики жупан из Петриње, у 4 сата послије подне одржати говор. Од тога није било ништа а Срби су тако заваравани све до слиједећег дана, да ће бити одведени у Глину ради полагања заклетве. Током ноћи, Срби су били чувани а 4. августа сви су потоварени на камионе и одведени за Глину. Тамо су у православној цркви буквално масакрирани. То су били: Цревар Симо, Јеросимић Никола, Вукмировић Илија, Тепшић Стеван, Родић Драган, сви из Вргинмоста. Имена осталих се не сјећам, Из Подгорја су за Глину одведени и тамо убијени: Врга Станко, Лапчевић Ненад, Никола и Пане (браћа), Лапчевић Павао и Сава, Ајдиновић Јанко и Петар, Врга Матија, Полојац Вујо и Раде, Линта Теодор и Милош (браћа), Линта Јанко и Петар, Линта Милош и Стојан, Пова Милан итд.

 

Убиства, која су се настављала у срезу Вргинмост, трајала су од 28. јула до 20. септембра. Највише убистава се догодило 16, 17. и 18. септембра т. г. Тих дана, усташе су се подјелиле у 3 групе. Једна група је отишла у село Перну и Маличку, друга група у села Црни Поток и Пецка а трећа група у село Блатуша. У поменутим селима поубијали су све што им је дошло под руку. Са собом су водили и Цигане који су им помагали у паљењу кућа.

 

Познато ми је да је само из куће Војновић Радета у Црном Потоку убијено 30 људи. Сва ова лица била су жива спаљена. Сву покретну имовину као и стоку однијели су са собом у Топуско. Већина пљачки догодила се у селима Блатуша и Пецка. Село Перна је у потпуности спаљено, тако да ниједна једина зграда није преостала. У српском селу Старо Село, сви су такође изгубили животе. У вријеме ових ужасних убистава, усташе су и јако пуно жена и дјевојака силовале. Жандармеријски наредник Павловић из Вргинмоста је усташама доводио жене. Жена ковача Врга Павла, се опирала овим злостављањима због чега је одведена у шуму и тамо затучена. Током ових звјерстава одржаване су велике пијанке. У срезу Вргинмост убијено је 5–6000 Срба. Срески начелник у Вргинмосту, Чидић Андрија, узео је Србе у заштиту, због чега усташе нису биле задовољне.

 

Од домаћих усташа нарочито су се истакли: Клеменчић Јосо, месар и Шпрајц Антун, шумар, обојица из Вргинмоста и жандармеријски наредник Павловић.

 

Ја сам се до 25. септембра скривао по шумама и оближњим селима, а 26. септембра сам стигао у Београд.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести