Уз детаљни пут Карађорђевог кретања током четири посљедње године његовог живота, који је овдје осветљен, доста видна чињеница на овој изложби је да је вожд на крају био један сасвим усамљен и напуштен човјек.

Овако истиче своје најснажније утиске историчар Небојша Дамњановић, један од аутора изложбе “Смрт Карађорђа” у Историјском музеју Србије.

Поставка прати период између 1813. и 1817. када је Карађорђе напустио Србију, боравио у Голубинцима, Петроварадинској тврђави, Грацу, Хотину, Петрограду и Галати, а онда се опет вратио у домовину са жељом да подигне нови устанак.

Међутим, убио га је у Радовању Никола Новаковић, по наређењу кнеза Милоша Обреновића. Детаљно кретање вожда могуће је пратити на интерактивној мапи која је дио поставке.

На изложби су били представљни и Карађорђеви лични предмети: долама, кабаница, реконструкција фрајкуна, посуде за чај, воду и сладолед, есцајг, мисирница, посуда за мумаказе, калемдан, прстен и печат, кутије за амајлије и за барут и разно оружје (јатаган белосапац, ловачке пушке, топ, пиштољ кремењак), али и једна хаљина његове супруге Јелене.

Међу експонатима су и двије заставе, једна има српски грб с једне а руски с друге (уз натпис “овај орао српски штити Србију”), као и марама са чвором који је био знак Карађорђевог повратка у Србију. Како се све то сачувало до данашњих дана?

„Не зна се историјат свих предмета, нешто је изнесено, нешто је закопавано, нешто је дато на чување… Вожд и старјешнине који су те јесени, када је пропала устаничка, држава путовали од Земуна преко Граца за Русију, брзо су потрошили новац, па су многе вриједне ствари остављали код трговаца, у залог. Све се то послије појавило. Нешто је, попут мараме са чвором која је била у власништву кнеза Павла, остало и у породици“, објашњава Дамњановић, додајући да се на изложби налази „оно што је најљепше и најважније у нашим фондовима“.

Међу изложеним сликама има неколико вождових портрета, од којих је најзначајнији онај Јована Поповића, јер је рађен према оригиналу Владимира Лукича Боровиковског, једином портрету насликаном према живом моделу, из 1816. (данас се налази у Народном музеју у Београду) а посебан куриозитет представљају акварели Бобана Вељковића који је специјално за ову прилику израдио портрете важних личности из овог периода Карађорђевог живота, наводи Блиц.

Ту су, рецимо, цар Русије Александар ИИ Павлович Романов, турски султан Махмуд ИИ, грофови Карл Неселроде и Јоанис Каподистрија из руског министарства спољних послова, Константин, Александар и Димитрије Ипсиланти, капетан Јоргаћ, вождов кум Вујица Вулићевић…

„Браћа Ипсиланти су били оснивачи Удружења Хетериста, револуционарне тајне организације за обнову Византије, независне грчке државе. Пошто вожд у Петрограду није успео да се снађе, примљен је после седам месеци чекања без чврстог обећања, пришао је хетеристима. Ту је и копча са капетаном Јоргаћем, другом хајдук Вељка и учесником Првог српског устанка, који је Карађорђа водио до Јашија, престонице Молдавије“, прича Небојша Дамњановић.