18/07/2021
Руски конзул Виктор Феодорович Машков био је велики пријатељ српског народа, те је био један од омиљених руских конзула посебно на Српском Југу, али и у цијелој Србији.
Зашто? Зато што се Виктор Машкин борио за заштиту српских националних права и што је још важније, проникао је у менталитет народа са тог простора. Многе Србе спасао је тамнице и робовања, помогао је да опстану многе српске школе и да се одрже српске народне свечаности.
Често је лично спасавао српске жене и дјецу да их Турци не туку и одводе у затвор. Захваљујући њему отворене су многе српске школе у Велесу, Тетову и другим мјестима, као што се изборио да српски професори предају у тим школама не прелазећи у турско поданство.
Био је искрено увјерен да је Јужна Србија, нарочито Повадарје, колијевка Срба чиме је извео преокрет у руској дипломатији. Исправио је многе грешке руске дипломатије друге половине XИX вијека, као и лошу слику јавности о српском становништву.
У раној младости био је официр, али цијели свој живот се бавио новинарством. Био је унутрашњи члан руског листа „Ново Време“, као и његов спољни коресподент. Његови чланци су веома рано привукли пажњу руског Министарства спољних послова и Азијатски департман му је понудио мјесто руског конзуларног представника у Багдаду.
Од тада је почео успон његове дипломатске каријере. Био је дугогодишњи конзул, а након тога и генерални конзул у Багдаду, Абисинији, Персији, Битлису и Скопљу.
Kао изузетно способан дипломата послат је у Скопље, у периоду када се ондашњи српски народ борио са Васељенском Патријаршијом да би добио свог српског Митрополита.
Борбе српског народа водиле су се и за отварање српских школа, као и против бугарске пропаганде, а једини ослонац у том периоду видјели су у руском конзулу.
Велики чин Виктора Машкова, забиљежен у свијести српског народа десио се 1902. године када је дошла је забрана прославе Светог Саве. Тог 26. јануара, Виктор Машков је до четири сата ујутро остао са нашим конзуларним представником телеграфишући у Цариград руској Амбасади и одлазећи неколико пута валипаши да интервенише код Порте да се ова наредба оповргне.
Одобрење је стигло у пет сати ујутро, а народ је већ у шест сати био спреман за службу и народну и школску прославу на којој је пјевало „Ускликнимо с љубављу.“
Машков је био један од ријетких страних посланика који је на коњу пропутовао најопасније дијелове од Скопља до Скадра, водећи при томе детаљне извјештаје о лошем стању у коме се налазио српски живаљ.
Након убиства Шчербине, руског конзула у Kосовској Митровици, који је убијен од стране арнаута, ситуација је била пред избијањем сукоба. Машков је послат у Kосовску Митровицу да смири ситуацију, поред свега тога свој велики допринос дао је извештајима које је слао у Петроград и којима је исправио многе грешке руске дипломатије друге половине XИX вијека, као и лошу слику јавности о српском становништву.
Виктор Машков је преминуо 3. новембра 1932. године у Београду. Његово тијело је прије погреба било изложено у руској цркви на Старом (ташмајданском) гробљу. Послије опијела погребна поворка је Булеваром краља Александра допратила Машкова на његово посљедње коначиште, до скромног гробног мјеста у руској парцели код Иверске капеле.
Али, Машков је својим заслугама покренуо Србе из Јужне Србије. На иницијативу Одбора захвалних Срба из Јужне Србије, посмртни остаци Виктора Машкова су 12. новембра 1933. године, у десет сати ујутру, пренијети у гробницу над којом је подигнут скроман, али достојанствен споменик. Озидану гробницу поклонила је Београдска Општина на лијепом мјесту и почетку новоформиране 78 парцеле.
ЈKП „Погребне услуге“ је у знак сјећања на Виктора Машкова и обиљежавање блиских српско – руских веза обновило споменик незаборављеног руског конзула Виктора Машкова на Новом гробљу у Београду.
#viktormaskov #srbija #rusija #ruskikonzul
09/12/2024
08/12/2024
08/12/2024
06/12/2024