На дан када је требало да његови житељи ломе крсни колач десет јошаничких засеока, сравњено је са земљом.
Овог децембра биће 29 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата, од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу.

KРВАВИ НИKОЉДАН 1992

У нападу је учествовало око 600 припадника такозване Армије БиХ, у десет група распоређених на десет јошаничких засеока, које су сравнили са земљом.

Хладнокрвно је убијена 21 жена, као и троје дјеце – Драгана Вишњић од десет година, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић.

Ученица четвртог разреда Основне школе „Веселин Маслеша“ у Фочи Драгана Вишњић и њен брат Дражен претходног дана су из Фоче са родитељима дошли код дједе и бабе на славу.

На дан када је требало да сломе крсни колач, убијени су дједа Вукадин Вишњић (64), његова супруга Зорка (64), њихова два сина Драгољуб (39) и Милан (33), Драгољубова супруга Олга (31) и њихово двоје дјеце, Драгана (10) и Дражен (7).

Сви укућани су побијени и у породици Стојке Вишњић (68), која је страдала заједно са својом снахом Гојом (44), унукама Зором (22) и Ранком (24), унуком Влатком Вишњићем (20) и праунуком Данком Тановић (2), Зорином ћерком.

Убијено је и девет чланова фамилије Kулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

Медицинар у пензији Славко Ђорђевић, коме су убијени сестра Јела Вишњић (50) и зет Миладин Вишњић (52) примио је тијела у мртвачници фочанске болнице, фотографишући сваку жртву понаособ.

Присјећа се да је његова сестра избодена ножем у трбух и на крају усмрћена убодом у врат.

• Мог зета су сјекли ножем, од стопала до глутеуса неколико резова мишића су направили, а разбили су му чело, шаке и стопала да не би могао да бјежи. Разбијали су неким предметима лобање и сјекли преко лица и носа, одсјецали уши – прича Ђорђевић.

Познати су наредбодавци из ратног предсједништва општине Горажде и војног врха такозване Армије БиХ, као и непосредни командири јединица на терену, али се на подизање оптужница још чека.

Прије двије године, на имању Вишњића почела је градња цркве задушнице у знак вјечног сјећања на јошаничке мученике.