Вијековима јединствена светиња Манастир Милешева држи на окупу три културе и три народа. Управо чињеница да се Милешевска епархија простире на тромеђи (Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина) чини ову светињу другачијом од осталих, а о исцјељитељским моћима које се везују за сам Манастир Милешеву, као и за Светог Саву, причали су сви, па и народи других вера!

Поред тога што манастир краси најпознатија фреска “Бијелог анђела”, која представља једно од највећих богатстава, како српске тако и европске културе, Милешева се може похвалити и бројним другим обиљежјима.

Спасена од огња

– Не знам колико сте о томе знали до сада, али Милешева је грађена као гробна црква Светог Саве. Он је свакодневно надгледао њену изградњу и фрескописање. Дакле, она је у цијелости саграђена по жељи Светог Саве, зато Милешева и данас одише својом непролазном љепотом. Турци јесу спалили мошти Светог Саве, али Свети Сава никада није отишао из Милешеве – прича владика милешевски Атанасије Ракита, подсјећа портал Лепоте Србије.

Додаје да се присуство духа Светог Саве и дан-данас осјећа и да је управо он помогао да вјерници СПЦ у Црној Гори побједе безбожничку власт. Владика истиче и посебност мјеста названих Савин лакат и Савина вода.

– Светачки култ Саве је сметао Турцима јер су и локални муслимани вјеровали у исцелитељску моћ његових моштију. Вијековима је српски народ испредао бројне легенде о свом омиљеном светитељу и те легенде су и данас живе и нарочито су присутне у пријепољском и пљеваљском крају. Једна од легенди каже да, када гријешан човјек приђе Савиној води, она престаје да тече из малог стјеновитог отвора.

Лијева рука Светог Саве, која је чудом спасена од спаљивања на Врачару, чува се и данас у Манастиру Милешеви, мада је било неких назнака да ће бити пребачена у Манастир Свете Тројице у Пљевљима.

Божји благослов

– Рука је у Милешеву донијета пре десетак година из Манастира Свете Тројице, гдје је брижно чувана више стотина година. Тројички калуђери су ову руку откупили од Синан паше и сачували је до наших дана. Дали су за њу све благо које су имали. Сада је у Милешеви зато што је ту безбиједнија – открива владика.

Он подсјећа да се, поред руке, у манастиру налази и чудотворни жезал (штап) Светог Саве.

– У Цркви Свете Тројице у Пљевљима, која је такође под Милешевском епархијом, налази се и кивот овог светитеља, а обе светиње су тројички калуђери откупили од Синан паше. Надалеко је познато да жезал и кивот Светог Саве имају исцелитељске моћи, о чему су писали чак и средњовијековни путописци. Ове реликвије су велики божји благослов за цијелу нашу епархију.

Владика истиче да је фреска “Бијелог анђела” једно од најљепших умјетничких остварења у свијету, преносе Лепоте Србије.

– Она је део композиције “Мироносице на Христовом гробу” и улога Белог анђела је у томе што најављује васкрсење Христово, како онда тако и сада. Оно је постало заштитни знак, не само Милешеве већ и целе Милешевске епархије, која се налази под крилима Белог анђела.