Odmah nakon veličanstvene pobjede Srbije u Velikom ratu uz strahovite ljudske žrtve i potpunog razaranja države, vladari svijeta su nam zapečatili sudbinu natjeravši mlađeg sina kralja Petra, regenta Aleksandra, da pravi Kraljevinu sa Hrvatima i Slovencima koji su ratovali protiv Srba. Svi rodoljubi u Srbiji su bili očajni zbog te odluke, mnogi nisu priznavali mlađeg brata za vladara pored živog i zdravog prestolonasljednika Đorđa, ali samo je vojvoda Živojin Mišić imao hrabrosti da javno kaže u lice Aleksandru i Nikoli Pašiću šta misli o tom planu i njihovoj politici.

vojvoda Mišić

Vojvoda Živojin Mišić bio je najistaknutiji i najuspješniji srpski vojskovođa u Prvom svjetskom ratu, a njegov razgovor sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem, uoči stvaranja Kraljevine SHS, i danas odjekuje.

Aleksandar: Živojine Mišiću, kada ćete se odljutiti? Dokle ćete biti ljuti na mene, vašeg kralja?

Mišić: Vaše visočanstvo, neumesno je da sebe proglašavate kraljem pored živog kralja, valjda se i princ Đorđe za nešto pita?

Aleksandar: Živojine sedite! Nemojte, molim vas, opet da počinjete, sedite i slušajte! Ima razlike između Vašeg, dobro i mog, gledišta na „ujedinjenje“ srpskih zemalja, od onog koje zagovaraju i podržavaju Pariz, London, Rim… Oni hoće da u zajedničku državu sa Srbijom gurnu i Hrvatsku i Sloveniju. Dakle, Evropa želi da stvori Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca po svaku cenu, jer joj se čini da će zajednička država Slovena biti najbolje rešenje za mir na Balkanu.

Živojin: Visočanstvo, zašto da nam Evropa kroji državu?! Kad neko nešto od nas pravi, sutra će uzeti za pravo da to i rasturi. Kad ti neko nešto da, kad-tad će tražiti da mu to platiš. I to sa kamatom, na interes! U državnim poslovima niko ništa ne dariva, a da pritom ne misli na uzdarje. Danas dar, sutra dar-mar! Ako danas dozvolimo da nam Evropa skroji državu kako ona hoće, dok smo živi, uzimaće nam meru po svojoj želji, po svojoj potrebi i zadovoljstvu!

“Oni će biti planeri, a mi graditelji i rušitelji. Prekrajaće nam zemlju uzduž i popreko, izbrisaće granicu za koju smo se žrtvovali! Nikad neće biti tamo gde joj je mesto i gde je Bogu milo i narodu drago! Srpska granica u toj veštačkoj tvorevini biće u rukama sotone! I sotona će, dok je sveta i veka, ispitivati našu izdržljivost i meriti našu snagu! Na njoj će ceniti koliko možemo, smemo i umemo! To neće biti srpska granica, nego srpska jadnica! To nije naša država, država ujedinjenja srpskih zemalja, za koju se borimo, trpimo, patimo i stradamo!”, dodao je Mišić.

A kada je na „pritisak“ velikih sila da se Srbija ujedini sa vijekovnim neprijateljima srpskog naroda, prestolonasljednik Aleksandar, pred generalima, govorio o velikoj „pomoći“ i „priznanjima“ koja su data Srbiji kroz obećanja od saveznika, Mišić je uzdahnuo i rekao:

“Dao Bog, Vaše visočanstvo, da ja dočekam da sa srpskim narodom tumaram balkanskom pomrčinom tražeći obećano, a ne spominjući izgubljeno.”

Ubrzo nakon toga je penzionisani vojvoda Živojin i preminuo, tada se pričalo iznenada i pod čudnim okolnostima, a mnogi su vjerovali i da ga je dokrajčilo veliko razočarenje jer je žrtva i pobjeda Srbije time je „proćerdana“, zlikovci u austrougarskim uniformama koji su ubijali Srbe su izjednačeni sa srpskim vojnicima u ime „bratstva i jedinstva“, dobili su i ordene i penzije od nove države, a otvorila se i mogućnost daljih sukoba što se potvrdilo već 1941. godine.