Прошла је 31 година од када је војном акцијом успостављена саобраћајна комуникација Лукавица – Пале и пробијен коридор преко Требевића који је спојио ова два дијела града Српско Сарајево.

„На почетку рата муслиманске паравојне јединице и јединице МУП-а БиХ заузеле су значајне коте на дијелу пута Лукавица-Пале од тврђаве зване `Кула` на Златишту, па све до тврђаве `Чолина капа`“, подсјетио је за Срну предсједник Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушевљак, пренио је РТРС.

Наводи да је цивилно руководство општине Српско Ново Сарајево уско сарађивало са војним руководством, па је увидјевши да ће се убрзо суочити са недостатком залиха хране, а болница и амбуланте са недостатком санитетског материјала и потребом да се рањени борци у што краћем периоду пребаце на Пале или, по потреби и у Србију, одлучено да се крене у акцију ослобађања заузете комуникације јер је једина комуникација била макадамским путем преко Тврдимића.

Према његовим ријечима, акција српске војске кренула је у зору 16. јуна 1992. године по кишном и магловитом времену. „Српске јединице састављене од мјештана и протјераних Срба из Сарајева који су уточиште нашли у селима Миљевићи, Станојевићи, Петровићи, Тилава и Клек, са великим моралом кренули су на прво каљење и пробој коридора како би се успоставила комуникација Лукавица-Пале, преко Златишта. Непријатељ је пружао снажан отпор, а српске јединице су током операције биле изложене сталним дејством непријатељске артиљерије“, навео је Тушевљак.

Додаје да су борбе вођене цијели дан, а у вечерњим часовима српске јединице, потпомогнуте јединицама полиције, потиснуле су непријатеља по дубини и овладале путном комуникацијом, те почеле са утврђивањем положаја.

„Међутим, борбе су настављене и наредних дана, а непријатељ је покушао више пута снажним нападима подржани артиљеријом да врати изгубљене положаје. Српски борци одбили су све нападе непријатеља и успјешно задржали нове положаје. Током ове операције тешке борбе вођене су широм фронта око Сарајева. У току ових борби погинула су два српска борца Зоран Богдановић и Миро Топаловић, док је рањено 14 бораца“, навео је Тушевљак.

Тада је, каже, успостављена саобраћајна комуникација омогућила редовно снабдијевање грађана Грбавице, Лукавице, Српске Илиџе, како потребним намирницама, тако и санитетским материјалом, те бржи превоз рањених бораца на Пале и тежих случајева у Србију. Према његовим ријечима, овај дио сарајевског ратишта све до краја рата био је свакодневно изложен нападима непријатеља чији је циљ био да овлада планином Требевић чиме би под контролу ставио сва српска насеља.

„Током четворогодишњег рата велики број српских бораца дао је живот за Републику Српску, али прекаљени борци нису дали ни педља српске земље. Кроз Прву сарајевску механизовану бригаду прошло је више од 5.000 бораца, животе је дало 608 бораца и девет припадника МУП-а Републике Српске, а сваки трећи борац је рањен једном или више пута“, рекао је Тушевљак Срни, пренио је РТРС.