Упознајте се са чињеницама из живота човјека који је Србију претворио у царство и који се зато и данас сматра једном од најзначајнијих личности српске историје!

Представљамо вам најзанимљивије епизоде из живота првог српског цара, великог законодавца и једног од најважнијих представника династије Немањић, према часопису newsweek:

1. Протјеран у Цариград као дјечак

Стефан Душан Немањић рођен је око 1308. године као другорођени син Стефана Дечанског, сина краља Милутина. Након што је Стефан био поражен у сукобу са својим оцем, Милутин је 1314. године наредио да Стефан буде ослијепљен и послат у изгнанство у Цариград.

2. Истакао се у бици код Велбужда

Још као млади краљ командовао је једним дијелом војске у главном нападу у бици код Велбужда (1330), у којој се Србија изборила за водећу улогу на Балкану. Односи између старог и младог краља су се погоршали јануара 1331. године.

3. Преузео власт након сукоба са оцем

Сам Стефан Дечански је на скоро идентичном мјесту ратовао са својим оцем, краљем Милутином, из истих разлога као и он сада са својим сином само у замењеним улогама.

Душан је напао Стефанов двор августа 1331. док је овај био у лову код тврђаве Петерцо са неколико слугу. Стефан је на коњу побјегао са нешто мало своје властеле, заборавивши чак и на краљицу и дјецу, а Душанова потјера га је без отпора ухватила у тврђави Петрич и затворила заједно са цијелом породицом у тврђави Звечан.

4. Уздигао српско краљевство у царство

Увидјевши да је Византијско царство ослабило, Душан одлучује да на рушевинама Византије подигне нову империју.

Након свих освајања Стефан Душан је одлучио да се прогласи за цара. Склопио је договор са Светом Гором, која је византијског цара одувијек сматрала за свог јединог и легитимног владара. Краљ Стефан Душан се прогласио за цара око Божића (25.12. 1345.) у граду Серу. Према устаљеним обичајима цариградски патријарх је крунисао цареве на Истоку, а папа цареве на Западу. Пошто се није могао надати да ће га ико од ове двојице крунисати, српска архиепископија је уздигнута на ранг патријаршије. Архиепископ Јоаникије је постао први српски патријарх.

Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка, Бугара и Арбанаса на

Васкрс(16.4. 1346.) у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и бугарски трновски патријарх Симеон, уз саслужење архиепископа аутокефалне Охридске архиепископије, као и свих игумана манастира Свете Горе.

5. Нису му сви признавали титулу

Васељенски патријарх Калист анатемисао је српског цара, патријарха и архијереје и на тај начин их искључио из православног свијета. Јован Кантакузин је признао Душанову царску титулу, али је она била ограничена само на Србију и то је било највеће признање које је византијски цар могао да да. Душанову царску титулу признали су и светогорски калуђери, али уз услов да у својим молитвама на првом мјесту помињу византијског, па тек онда српског цара.

Дубровчани и босански достојанственици су у писмима упућеним у Србију Душана ословљавали као цара, међутим не и у писмима упућеним у Угарску. Угарска није признавала промјену у титули и Душану се обраћала као краљу Рашке. Исто је чинио и папа. Млетачка република се Душану и Урошу обраћала као царевима, али и као краљевима при чему је у другом случају додаван епитет Раџие ет Грецорум (Рашке и Грчке).

6. Донио први званични државни законик

Једно од обиљежја Душанове владавине била је и обимна законодавна дјелатност. Издат је велики број повеља. Први дио Законика проглашен је маја 1349. у Скопљу и састоји се од 155 чланова. Други дио донијет је 1354. и састоји се од 66 чланова.

Садржај Законика настоји да обухвати готово све области живота, али је појединим областима посвећена различита пажња. Србија је иза себе имала дугу правну традицију, па су неке области биле релативно добро законски регулисане. Законик је наставио свој живот дуго након Душанове смрти.

7. Није био светац

За разлику од осталих Немањића, он није канонизован од стране цркве.

Нагађа се о неколико могућих разлога, а неки од најчешћих су да постоји сумња да је наредио убиство свог оца или зато што је увео своју жену Јелену на Свету Гору, што је строго забрањено и данас.

8. Почива у Цркви Светог Марка

Сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена. Послије Душанове смрти наслиједио га је син, цар Урош В, а Српско царство је постепено почело да се распада. Када су 1927. године вршена археолошка ископавања на локалитету манастира, у југозападном дијелу цркве је нађен мермерни гроб за који је установљено да је царев. У гробу су пронађене испретуране кости које су 18. маја 1968. пренијете у Цркву Светог Марка на Ташмајдану, гдје и данас почивају.