20/06/2021
Змај од Ноћаја, Стојан Чупић
Тако је покрет против дахија затекао Стојана у најбољем времену мушке снаге и као човека већ знатно чувена и уважена. Одмах је почео прикупљати око себе људе и са њима засједати и затварати друмове и пролазе, те тиме чинити Турцима прве неприлике.
Његово учешће као необичнога јунака и вештога војсковођа у бојевима опевала је народна пјесма, верно и топло. Он је био у небројеним биткама, постао је једно од најзнатнијих лица у цјелом устанку, понос српски и страх турски — али се нарочито истичу бојеви на Мишару и на Црнобарском Салашу. У првоме је погубио Мулу Сарајлију, бесна Турчина који, по пјесми, уме и цару судити. У другоме је сломио чувенога Мехмед-Капетана. Гуслар Вишњић, пјевајући славу Чупићеву, узвикује:
„Од како је гавран поцрнио,
Није змију гуја дочекала
Кано Чупић Мемед-Капетана
У широку пољу салашкому;
Ако ли тко вјеровати неће,
Нека иде те очима види:
Знати ће се турска костурница
Докле тече сунца и Салаша!”
Године 1813. послије пропасти, и Чупић пређе у Срем, али се убрзо врати отуда, те по мачванским луговима очекиваше вијреме новога покрета. Чим плану нови устанак, он се код Ваљева саста с Милошем Обреновићем па онда оде да диже Мачву на оружје. Али у Мачви бејаше неколико кметова којима се нови покрет није милио, и они науме да униште Чупића надајући се да тада неће ни од устанка ништа бити. Стога поруче Турцима да га на једном мјесту на Дрини сачекају у засједи, а самом Чупићу кажу како је добио поруку од некога Турчина из Босне, који му је и раније набављао џебану, да дође на то мјесто ради договора. Чупић повјерује па се заједно са њима и крене и — буде ухваћен, па, окован унакрсним гвожђем, буде бачен у тамницу зворничку. Ту је, доцније, удављен, па се пусти глас као да је умро од куге. Кметови-издајници изгинули су ускоро, скоро сви, од српских руку.
Чупић је био веома речит. На скупштинама је говорио дуге и веома смишљене бесједе, течно и занимљиво. Зато је Вожд — имајући уз то на уму и писменитост војводе Молера — говорио: — Коекуде, ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу му што затражи. Панцир и кацига Чупићева чувају се сада у Музеју Војне Академије у Београду. Име, пак, његово живи за сва времена у захвалном народу српском.
15/02/2025