Прошло је 82 године од како је нацистичка Њемачка противно свим правима рата напала Југославију.

Мимо свих обичаја рата, који налажу да се он мора објавити, ловци Луфтвафеа су тада полетјели и бомбардовали Београд.

Дан раније, петог априла, ваздухопловци 102. ескадриле 6. ловачког пука слетјели су на писту старог Београдског аеродрома.

У атмосфери претње рата, која се осјећала у ваздух, а у посљедњим сатима мира, пилоти ескадриле окупили су се у култној кафани “Зора” у Македонској 7 (која неким чудом у граду фенси кафића и даље опстаје), њиховом омиљеном састајалишту.

Дружење пилота је прекинуто када је телефоном дата тиха узбуна. Међу позванима био је и командир ескадриле капетан Милош Жуњић. Поздравио се са својом дјевојком и друговима и одвезао се на аеродром.

У зору 6. априла повео је 102. ескадрилу и први са својим пратиоцем пресреће формацију нацистичких бомбардера, који су долјетали у напад на престони Београд. Био је то лет у славу и легенду.

Капетан Жуњић је успио да обори један њемачки бомбардер “хајнкел 111”, али је његов авион тешко оштећен у сукобима са “месершмитима” због чега је био приморан да падобраном искочи из авиона.

И поред неписаног пилотског кодекса према коме пилот који искочи из авиона престаје да буде мета, пилоти њемачког Луфтвафеа су митраљезима усмртили Жуњића док се падобраном спуштао на земљу.

Током овог рата у ваздуху 6. ловачки пук оборио је 47 непријатељских авиона и изгубио 10 пилота.

Рат неспремне Југославије и деценијама спремане Њемачке трајао је кратко и у историји добио назив “Априлски рат”. До 17. априла већ није било отпора окупатору, и потписана је капитулације Војске Краљевине Југославије, а у краткотрајном рату страдало је више хиљада цивила.

Њемачки бомбардери су 6. априла 1941. у четири наврата бомбама засули главни град Југославије. На колоне избјеглица је потом поподне пуцано авионским митраљезима из “штука”.

Гађан је насељени дио града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, жељезничка станица, Главна пошта, земунски аеродром.

Само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, као и у великом склоништу у Карађорђевом парку који су директно гађани 6. априла 1941. године, убијено је више стотина људи.

Потпуно је уништена Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу, подигнута 1832. године.