Директор Меморијалне фондације Јасеновац и Холокауст (ЈХМФ) у Великој Британији Драгана Томашевић, која је и потомак преживјелих усташког геноцида, упитала је докле ће Музеј жртава геноцида из Београда поручивати да се помало и пријетећим тоном, овим питањем требају бавити само историчари, спочитавати академицима и називати „дилетантима” доајене српске историографије.

Томашевићева, која је потомак преживјелих усташког геноцида у Шарговцу, Дракулићу, Мотикама и руднику Раковцу, подсјетила је да је Међународна комисија за истраживање истине о Јасеновцу, састављена од експерата мултидисциплинарних наука свјетског гласа, сачинила Декларацију о геноциду

Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата на основу доступних чињеница, а уз помоћ не само преживјеле дјеце-логораша, већ и свједочења самих преживјелих логораша.

„Декларацију је једногласно усвојила Народна скупштина Републике Српске 22. октобра 2015. године у којој се, на основу доступних података, процјењује да је животе изгубило преко 700.000 Срба, 20.000 Јевреја и 80.000 Рома. У Декларацији се јасно указује да се никада неће моћи утврдити тачан број нити утврдити сва имена убијених, поготово у примјерима нерођених беба извађених и убијених из утроба својих мајки“, нагласила је у Томашевићева у реаговању на недавне наводе директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића.

Као и у примјеру Републике Српске, она је истакла да ни УН немају комплетан списак свих погинулих у Другом свјетском рату, као нити једна земља учесница Другог свјетског рата. „Ово наравно не значи да регистровани број побијених људи представља коначан број, напротив, процјене су базиране на основу доступних архива, свједочења преживјелих, форензичких, демографских, статистичких и других истраживања“, нагласила је Томашевићева.

Према њеним ријечима, запослени стручњаци Музеја жртава геноцида из Београда тврде да се број убијених људи у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома креће од 85.000 – колико их је до сада именом и презименом пописано, те да се испод овог броја не може ићи, те закључују да је у Јасеновцу животе изгубило не више од 130.000 људи.

Она сматра да је та процјена Музеја жртава геноцида у супротности са Декларацијом усвојеном у Народној скупштини Републике Српске, а на линији са хрватским државним наративом по питању јасеновачких жртава. „У протеклих неколико година, Музеј жртава геноцида се посветио ревидирању броја страдалих у Јасеновцу, активнијим сакупљањем историјске грађе, организовањем историјиских часова за средњошколце, те самим тим и добија на све већем медијском присуству“, нагласила је Томашевићева.

С друге стране Дрине, додала је она, у Републици Српској Спомен-подручје Доња Градина је распадом бивше СФРЈ почела функционисати као аутономна јединица са циљем очувања културе сјећања, истраживања и презентовања усташких злочина у јасеновачком логору смрти, као и на самом одржавању Меморијала.

„Јасеновачки систем хрватског концентрационог логора Јасеновац за истребљење Срба, Јевреја и Рома био је једини логор на свијету који је имао посебне одјељке само за дјецу, а простирао се на око 240 километара квадратних (приближно 150 фудбалских терена). Реагујући на бестидан чланак `Џерузалем поста` о играном филму `Дара из Јасеновца` 2021. године, директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић нас је подсјетила да је сама

Доња Градина, са својих, до сада идентификованих девет гробних поља и 109 масовних гробница, непобијен доказ геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, те да је само на овом стратишту побијено око 366.000 логораша, а да цјелокупан број уморених у овом логору смрти досеже 700.000“, навела је Томашевићева у свом реаговању, пренио је Глас Српске.

Истакла да јој, као потомку преживјелих усташког геноцида и ћерки ратног војног инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата, остаје нејасно докле ће Музеј жртава геноцида „помало и пријетећим тоном поручивати да се овим питањем требају бавити само историчари, спочитавати академицима, називати `дилетантима` доајене српске историографије, понижавати оне који су зарад истине протјеривани из сопствене земље јер су говорили у име оних чија је ћутња вјечна, оне које су најбруталније вријеђали на личном нивоу а који су зарад одбране угледа и части морали потражити правду у судским процесима против Музеја /увидом у записник Комисије о промопредаји дужности директора Музеја 2021. год записано је да се води неколико судских процеса/“.

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић изјавио је недавно за „Глас Српске“ у тексту од насловом „Јасеновцем се не смију бавити дилетанти“ да одговоре о српском страдању у Другом свјетском рату једино могу да дају историчари, а симболични почетак тог процеса биће означен првом одбраном доктората о Јасеновцу.