У нападу, 25. маја 1992. године, на Брадину код Коњица, која је до посљедњег рата у БиХ била насељена већински српским становништвом, припадници муслиманских и хрватских снага убили су 48 ненаоружаних српских цивила, а преостале су одвели у логоре или протјерали.

Опљачкали су, а потом и спалили све српске куће, као и Цркву Вазнесења Господњег, саграђену 1938. године.

Најстарија међу убијеним жртвама, пронађеним у масовној гробници у порти цркве, била је 85-годишња Паула Вукосава, а најмлађи 11-годишњи Срђан Жужа. У логорима Мусала и Челебићи убијена су још 22 мјештана Брадине.

Поред Цркве Вазнесења Господњег, на мјесту гдје је сада спомен-обиљежје, била је масовна гробница, подсјећа РТРС.

Свештеник Бранимир Боровчанин, парох коњички, рекао је Срни да је обиљежавање 31 године од страдања српског народа у Брадини од изузетног значаја за историју српског народа и будућих генерација.

Он је додао да се српских жртава не треба сјећати са тугом, него са поносом.

“Они су у рајском насељу, са Богом. Ми у нашим пјесмама када пјевамо, на крају сваког опијела, кажемо вјечан Ти спомен. Ми имамо у срцу то да се сјећамо свих својих предака, а посебно оних који су мученичком смрћу страдали само јер су били православни хришћани”, истакао је Боровчанин.

Боровчанин је поручио да будућим генерацијама треба пренијети успомену на претке који су живот дали за очување огњишта и стварање Републике Српске.

“Треба да се окупљају и да их спомињу”, рекао је парох коњички и поручио да је хришћански праштати, али и да је обавеза памтити и никада заборавити.

И ове године, 20.маја, одржана је Света литургија у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, те служен помен страдалима и положени вијенци.

Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Српске и Србије, а неријетко и прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, Хрватског вијећа одбране, полиције и муслиманских паравојних формација.

Хашки трибунал је за злочине над српским становништвом на подручју Коњица осудио Есада Ланџу, Здравка Муцића и Хазима Делића.

У Суду БиХ за злочине на подручју Коњица води се процес Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомираку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу и Жељку Шимуновићу.

На терет им је стављено да су од маја 1992. до маја 1993. године, у оквиру широког и систематичног напада на српско цивилно становништво на подручју Коњица, починили прогон – убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовјечним дјелима.

Према оптужници, они су били на командним функцијама и припадници Општинског штаба Територијалне одбране у Коњицу, Диверзантско-извиђачког одреда “Акрепи”, полиције и стражари у логору “Челебићи”. Са њима је био оптужен и Сенадин Чибо али је због смрти поступак против њега обустављен.