Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић сматра да је изузетно важно консолидовати напоре историчара из Руске Федерације, Републике Српске и Србије на јачању свијести о значају културе сјећања, посебно међу младима, како би се спријечио историјски ревизионизам и поновно оживљавање нацизма у Европи.

Он је указао на чињеницу да се и данас живи у турбулентном периоду у коме се понављају догађаји из 20. вијека.

– У току је још једна експанзија Запада на Исток. Православни српски народ, као што се то више пута дешавало, први је дочекао удар `нових крсташа` из НАТО-а, одупирући се њиховим агресивним плановима. Сада се води борба за нови свјетски поредак – мултиполарни свијет – рекао је Мастиловић за „Руску газету“.

Он је истакао да је Русија одлучно стала на пут англосаксонским империјалистичким плановима који су укључивали уништавање националног идентитета Руса и Срба и наметање њихових ставова и вриједности.

Мастиловић је подсјетио да је у јуну у Санкт Петербургу учествовао на Генералној скупштини Руског историјског друштва, што му је омогућило као шефу представништва овог друштва у Републици Српској да усагласи ставове са руским колегама и предложи начине за интензивирање даље сарадње.

– Српској историографији потребна је подршка руске научне заједнице. Цијенимо могућности које нам се отварају након проширења сарадње са Руским историјским друштвом. Настојимо да дамо свој допринос заједничком циљу – рекао је Мастиловић.

На данашњи дан, када се обиљежавају 83 године од једног од најсвирепијих злочина над српским народом у Пребиловцима код Чапљине, он је подсјетио да су 1941. године усташе упале у ово богато село, које је тада бројало око 1.000 становника, те побиле више од 830 жена, стараца и дјеце и бацили у јаму Голубинка.

– Овај метод су користили за масовно истребљење српског, ромског и јеврејског становништва, као и свих противника фашизма. На крају Другог свјетског рата, да би сакрили своје злочине, усташе су многе јаме једноставно забетонирале. Комунистичка власт Јосипа Броза Тита није јавно говорила о детаљима ових стравичних злочина јер то није одговарало њиховим идејама – навео је Мастиловић.

Он је подсјетио да су деведесетих година прошлог вијека рођаци убијених пренијели кости мученика пребиловачких у Спомен-костурницу у Пребиловцима, а 4. августа 1991. године литургију за пребиловачке жртве служио је Његова светост патријарх српски Павле.

– Хрвати су 1992. године поново дигли у ваздух цркву и уништили гробље, убивши пребиловачке мученике други пут. Сада су посмртни остаци два пута побијених сакупљени и сахрањени у крипти новог Храма Васкрсења Христовог, а 2015. године пребиловачки мученици су канонизовани – рекао је Мастиловић.

У Пребиловцима су данас обиљежени Свети пребиловачки и свехерцеговачки мученици и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом.

Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.