Саша Милошевић, који је 1992. године као десетогодишњак преживио масакар у Сијековцу код Брода, када су му убијени отац и два брата, истакао је да се овај злочин деценијама заташкава и изразио бојазан да ће тај случај остати „закључан“ само једном пресудом.

– Један човјек је одлежао 10 година. Стављена је тачка. Као да се ругају породицама које су изгубиле најмилије – рекао је Милошевић.

Он је испричао да му је један хрватски војник држао нож под вратом уз пријетњу да ће га заклати, али да је одустао рекавши: „Нећу, још си мали“.

– Мог брата Драгана, који је имао 17 година, истргли су из мајчиног наручја и убили. Убијали су комшије на наше очи – рекао је Милошевић за Вечерње новости.

Након обдукције жртава сазнао је да су његов отац Лука и брат страдали „од метка“, док за старијим братом Жељком још трага.

Милошевић је навео да је тијело убијеног Жељка видио само на телевизијским снимцима испред породичне куће.

– Бојим се да ће овај случај остати заувијек закључан једном једином пресудом. Навикао сам на неправду, али боли срце, боли душа – рекао је он.

Милошевић је подсјетио да је у дану напада у Сијековцу убијено деветеро људи, а наредних још 37.

– Највише из моје и породице Зечевић. Чини ми се да се већ деценијама ради све да се злочин заташка. Осуђен је само Земир Ковачевић, у то вријеме припадник Интервентног вода 1. Босанскобродске бригаде. Десетогодишњу казну за убиства, малтретирање и пљачку српских цивила је одслужио. Званично је осуђен за убиство двије особе у Сијековцу и нечовјечно поступање према цивилима – додао је Милошевић.

Он је рекао да је лично видио како је Ковачевић убио Петра Зечевића, који је имао четрдесетак година и био инвалид.

– Послије тога Ковачевић је убио и његовог оца Јову. Пришао му је и опсовао: „Шта хоћеш ти Зец?“, присјетио се Милошевић који вјерује да Петар и Јово Зечевић нису једини које је Ковачевић убио.

У Сијековцу код Брода данас ће бити обиљежена 31 година од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.

Припадници Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, убили су 26. марта 1992. године у Сијековцу девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Најмлађа жртва свирепог злочина имала је 17, а најстарија 72 године, док је у злочиначком походу запаљено 15 кућа и црква.

Био је то први масовни злочин и прије него што је почео оружани сукоб у БиХ који су починиле јединице хрватске војске и паравојне муслиманско-хрватске формације.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.

У документима Борачке организације Брод наводи се да је током 1992. године у Сијековцу убијено 46 српских цивила.

Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.