НОВОСТИ

МИСТЕРИЈА гроба убице вожда КАРАЂОРЂА: Кнез Милош открио зликовца, мјештани хтјели кости да му изваде, а на крају су ИЗБРИСАЛИ ИМЕ СА СПОМЕНИКА

21/10/2023

Никола Новаковић се убрзо након злодела растао са разумом. Лутао је селима борећи се сам са собом у својим мислима.

 

 

Пред саму зору, 26. јула 1817. године, убијен је вожд Карађорђе. Усмртио га је Никола Новаковић сјекиром, а затим му јатаганом одсјекао главу и послао је на ноге кнезу Милошу Обреновићу у Београд.

Према народном предању, сви који су учествовали у Карађорђевом убиству окончали су своје животе на најужасније начине, као и њихови најмилији, а фамилија им се затрла. Сам убица наводно је сахрањен у селу Опарић. Он није рођен у овом селу, али се поуздано не зна када је у њега дошао.

На основу усмених предања и података у који су сакупљени у библиотеци у Рековцу, Новаковић се у овај крај доселио мало послије злочина, почетком августа 1817. године. Њега је кнез Милош довео у село, наредивши да му се купи кућа и нешто земље о трошку државе. Када се настанио у село, представио се мјештанима као Новица Милетић. Био је крупан човјек, крвавих очију и оштрог погледа. Оженио се Станојком и са њом имао три сина од којих је један био душевно болестан. Ни ови подаци о потомству нису поуздани већ су резултат предања.

Новица Милетић је умро око 1850. године. Сахрањен је на сеоском гробљу. Мјештани су сазнали ко је он 1860. године када је кнез Милош дошао у цркву ради покајања. Он је тада одао његов прави идентитет, рекавши да га је у село склонио како га народ не би убио. Мјештани су након овог сазнања хтјели да му кости избаце из гроба, али како је владало мишљење да је гријех мртвима кварити мир, сагласили су се да му са надгробногспо меника избришу име, а тијело остане ту гдје јесте, подсјећа портал Лепоте Србије.

Још једно предање говори да је вожд убијен на велики празник Архангела Гаврила, а самим тим његова смрт није била обична. По том предању убица Никола Новаковић се убрзо након злодјела растао са разумом. Лутао је селима борећи се сам са собом у својим мислима.

Тако је ходао бесциљно поред ријеке Расине, па се земља под њим одронила. Пао је у воду. Земља га није хтјела, али није ни вода. Борећи се да исплива на површину, није примјетио да је упао у вир који га је вукао ка воденичном камену. Тај вир одвео га је у смрт, а живот је окончао самљевен.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести