У њој нема ни икона ни фресака, а по народном вјеровању сматра се да су је изградили богумили, одакле и име села јер се вјерује да су ту спаљени пошто су их сматрали јеретицима.

Многе српске светиње у којима се вјерници моле за Божију правду и спасење, расуте су данас широм свијета и блистају у божијој слави. Међутим има и оних богомоља које деценијама сањају вјернике и усамљене тугују, а баш једна таква мала црква стоји уклесана у стијени и посвећена Младом Николи у селу Паљево недалеко од Тутина.

Ова светиња и даље сија захваљујући муслиманском народу, јер да њема њих велико је питање да ли би ико отворио њена врата. Пут до ње води кроз густу шуму и познаје га само мали број људи. Поред свештеника из Тутина, можда и једини који отвори врата ове цркве јесте хоџа Самир Јашаревић из сусједне џамије.

“У близини наше двије џамије налази се и црква у стијени посвећена Младом Николи. У овом селу није забиљежено да су боравили људи православне вјере који би ову цркву одржавали као и пут до ње. У њој су својевремено боравили богумили који су бјежали од краља. То је легенда, и одатле и име нашем селу Паљево, јер легенда каже да су овде они спаљени. Постоји и друга верзија приче о настанку ове црквице, а то је да је изграђена у 12. вијеку”, каже за РИНУ Јашаревић.

Црква има три просторије и све је исклесано ручно, од прозора преко олтара и остава. Такође, вјерује се да је једно вријеме ова црквица била и џамија, па је након комунизма поново постала црква. Њен изглед је нарушен и оскрнављена је, а према ријечима мјештана за скрнављење њеног изгледа “заслужни” су трагачи за благом који су трагали за златом управо у њој. Иако мала, црква уклесана у стијени сматрана је за велику и чудотворну светињу.

“Легенда каже да су овдје доводили дјецу која нису могла да причају. Остављали би их да преноће унутар цркве, а према причама које се преносе са кољено на кољено, дијете би сањало да их укљуне пијетао, одједном би скочило и почело да говори. Такође, за оне који нису могли да ходају када одсањају сан догоди се чудо и проходају. На жалост то је сада све заборављено, људи не долазе више осим појединаца који знају за ову богомољу”, прича Синан.

Он се присјећа да је на овом месту, док су села била пунија и живља, на датум кад се прославља љетњи или млади Никола све врвјело од народа, а данас црква скоро да зараста у коров.

“Са овог мјеста многи су се женили и удавали, одавдје је све кретало, орило се коло јер је много више народа било”, закључује он.