У селу Горович надомак Тополе налази се светиња једна од највећих и најстаријих у централној Шумадији.

За цркву Светог Преображња Христовог не постоје писани трагови о њеном настанку и ко је ктитор, али према предањима српског народа важи да је саграђена још прије владавине Немањића, тачније да је настала за вријеме Римљана као рана хришћанска богомоља или базилика која је још крајем петог вијека служила као судница.

„Пролазећи царским друмом деспот Стефан Лазаревић кренуо је у Никопољски рат управо на овом мјесту гдје се храм налази, одслужена је света литургија гдје је војска причешћена. Тада се зарекао да ако се врати жив из битке, да ће српску светињу обновити и уредити, и по предањима народа то је и учинио. Оно што је јако карактерстично на улазним вратима видимо урезаног војника са перчином и кубуром у руци у јуришном положају која осликава тадашње тешко вријеме и тежње српског народа за слободу од тадашње турске војске“, казао је за Рину, ставрофор Ђорђе Радишић.

Многе тренутке српске историје чува храм код Горовича, по причама Карађорђевих савременика вожд је Јелену упознао у оближњем селу и вјенчао се управо у овој цркви, и тако је започето стварање једне од двије највеће династије у Србији.

„Када је украо тада дјевојку Јелену у селу Маслошево код Тополе, вјенчао се у цркви 1786. године, и то није једини пут када је Црни Ђорђе прошао овим путем. Идући у рат на Османско цартво са свом војском и добошарима дошао је у овај монументални храм гдје се српска војска причестила“, рекао је Радишић.

Храм Светог Преображња Христовог у више наврата спаљиван, али и обнављан. Улазни дио некадашње богомоље озидао је угледни мјештанин Милисав Станковић из села Горович са трговцима овог краја.

„Неколико вијекова касније на ицијативу предсједника општине Топола Илије Марковића креће поновна обнова храма гдје се ојачавају зидови цркве. Приликом посјете археолога из Суботице и Крагујевца, током радова копајући метар у дубину наишли су на трослојне темеље, што поткрепљује причу да је овдје постојала светиња и прије Немањића, базилика из 5-6 вијека“, рекао је ставрофор Ђорђе.

Данас овај храм није одолио зубу времена, потпуно је пред пропадњем и само је питање дана кад ће се урушти.

„Велика је штета да једна овакава светиња пропада, духовна обавеза свих мјештана и српског народа да се покренемо и не дозволимо да се уруши. То би био пораз за све православце“, поручио је Радишић.