Била је 1895… Извјесни Вукашин Милосављевић копао је рупе за шљиве у свом воћњаку у Брестовику недалеко од Гроцке. А посао к’о посао – тежак, мукотрпан, али онај који мора да се обави. У једном тренутку, ашов је запео за нешто. И тако је, потпуно случајно, Вукашин ископао историју…

За оно што је у први мах личило на повећи камен, испоставило се да је свод древне грађевине. Даљим ископаваљем пронађени су и зидови грађевине коју ће народ из Брестовика назвати Вукашинова црква.

Данас је Брестовик сеоско насеље у општини Гроцка које броји нешто више од 1.000 становника. Већини је познато по воћарству, док само мали број људи зна шта је заправо Вукашин открио те давне 1895. године.

Прича из римских времена

Убрзо пошто је Вукашин открио мистериозну грађевину, обавјештен је Народни музеј и у септембру 1895. почела су археолошка ископавања која је предводио кустос Народног музеја Михајло Валтровић. А њему је одмах било јасно да, да би разумјели одакле ова грађевина на тлу Србије, мора да се врати далеко у прошлост, у вријеме Старог Рима.

Римска држава је на простор Балкана почела да се шири крајем трећег вијека прије нове ере, када је повела ратове против Илира и Античких Македонаца. Одиграла су се три римско-илирска и три римско-македонска рата у периоду од 229. до 168. године прије нове ере.

Побједама у овим ратовима Римљани су покорили Илире и Античке Македонце, њихове територије припојили моћној Римској држави и након тога отпочели ширење државе ка Дунаву и Панонској низији.

Римска република прерасла је у Римско царство, а римски цар Октавијан покорио је остатак Балкана. Временом су на територији данашње Србије формиране провинције Горња Мезија, Панонија Секунда, Дарданија, Превалис и Дакија.

Римљани су формирали војну границу – Дунавски лимес ради одбране царства од варварских напада, и направили пут Виа Милитарис – Војни пут којим су Сингидунум (Београд), долином Маргуса (Мораве), преко Наиса (Ниша) и Сердицае (данашње Софије) спојили са Константинопољом и Азијом.

Какве то све везе има са Брестовиком?

Како Феликс Каниц, аустроугарски путописац, етнолог и археолог у свом дјелу “Србија, земља и становништво од римског периода до краја XИX вијека” наводи, на брестовичком брду налазио се каструм са више стражарских кула, бунар, насеље и – богато украшена гробница.

Археолошка ископавања урађена 1895. године, установила су да је ријеч о грађевини подигнутој крајем трећег или почетком четвртог вијека. Њом доминирају римски елементи архитектуре, као што су лук и свод, који се могу видјети одмах на самом приласку.

Гробница је зидана од истесаног камена, облутака и опеке, које везује кречни малтер. Једним дјелом је укопана у падину брега, са пролазом, тремом и средишњим дјелом са две бочне конхе и просторијом за сахрањивање гдје су се налазила три зидана саркофага.

Унутрашњост је била украшена фрескама, киповима лавова, крилатих генија и једном људском фигуром. На своду доминирају облици попут круга и коцке, као и мотив цвијета, док се на зидовима назиру правоугаони облици украшени мотивима лозе. Боје које су заступљене су бордо, плава и зелена осликане на бијелој позадини.

Чија је “брестовичка гробница”?

Гробницу је по свему судећи подигао богати Римљанин као мјесто гдје ће након смрти почивати његова породица – он, супруга и једно дијете.

Српска православна црква са друге стране, вјерује да у гробници почивају мошти београдских првомученика Ермила и Стратоника, пострадалих 315. године.

Њих је осудио на смрт мучењем и дављењем цар Лициније, а писци житија и на грчком и на латинском наводе да су у Дунав бачени испод Београдске тврђаве. По легенди, тијела су им испливала низводно, а локални хришћани су их сахранили на брегу у озиданој гробници, што такође одговара локалитету у Брестовику.

Гробница данас носи статус Споменика културе од великог значаја и налази се у јако лошем стању јер је посљедња конзервација урађена прије више од 50 година. Струка се нада што скоријој реконструкцији овог јединственог споменика са ретким примјерима римског сликарства.