Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански и архиепископ сарајевско-сребренички Хризостом изјавио је да је средње Подриње и Бирач једно од подручја најстравичнијих страдања српског народа и истакао да Срби неће више допустити политичким и историјским мешетарима да им намећу заборав већ ће трајно памтити да су најстрадалнији народ ове регије.

Митрополит Хризостом навео је да су Срби у средњем Подрињу и Бирчу страдали у три рата – Првом и Другом свјетском рату, те грађанско-етничком рату од 1992. до 1995. године у БиХ.

Нажалост, указао је митрополит Хризостом, одређени политички кругови поново покушавају наметнути српском народу заборав и траже да Срби забораве жртве из средњег Подриња и Бирча, што се неће десити.

– Више нећемо допустити политичким и историјским мешетарима да српском народу наметну заборав, већ ћемо, ако Бог да, подигнути Меморијални центар у Братунцу са спомен-црквом и спомеником који ће за сва времена подсјећати како нас Србе тако и друге који пролазе кроз Подриње и Бирач, да је српски народ управо најстрадалнији народ на подручју ове регије – нагласио је митрополит дабробосански у интервјуу за Срну.

Митрополит Хризостом је нагласио да је предстојећи скуп у Братунцу првенствено молитвено саборовање Цркве на просторима великих страдања српског народа средњег Подриња и Бирча.

Дабробосански митрополит је, са благословом Божијим, позвао све православне Србе и све људе добре воље, све љубитеље истине и правде да се у суботу, 5. јула, придруже молитвеном саборовању у Братунцу.

Митрополит Хризостом је указао да су многи други народи Европе и свијета страдали у Првом и Другом свјетском рату, али да је српски народ страдао и у Балканским ратовима, те по пети пут у грађанско-етничком рату на тлу бивше Југославије, у Хрватској и БиХ, те на Косову и Метохији 1999. године.

– То су све велика страдања српског народа, али многи заборављају да су Срби још више страдали за вријеме комунистичког режима од 1945. до 1991. године. Страдање српског народа у комунистичком режиму било је једнако стравично и тешко, као и за вријеме Другог свјетског рата. Такозвани ослободиоци немилосрдно су погубили хиљаде и хиљаде Срба како у самој Србији, тако и у Црној Гори, БиХ и Хрватској – изјавио је митрополити Хризостом.

То је вријеме, подсјећа митрополит Хризостом, које би се могло назвати /по Ђиласу/ „пасијих гробова“ и идеологије која је имала девизу – Није битно ко ће живјети у Србији и на овим просторима, важно је да буду комунисти – !.

– Дакле, када ми говоримо о страдању српског народа у 20. вијеку морамо имати у виду све страхоте и стравична мјеста на којима су Срби страдали током ратова, а и исто тако и током комунистичке револуције – нагласио је Хризостом.

Према његовим ријечима, имали смо прилику да слушамо исповијести, али и гледамо сузе и бол жртава Голог отока и других југословенских комунистичких казамата у којима су Срби страдали, мучени и убијани.

Говорећи о многострадалном средњем Подрињу и Бирчу, митрополит подсјећа да су се Срби на том подручју нашли на путу освајача према истоку и зато су увијек и изнова страдавали – били су сабрани у први концентрациони логор у Европи који су основале аустроугрске власти у Добоју 1915-1918. године, касније, у Другом свјетском рату нацистичка Њемачка послала је злогласну Ханџар-дивизију да истријеби оно што је преостало од Јуре Францетића и усташа 1942-1943. године.

– И у рату 1992-1995. године Подриње је заједно са Бирчом било посебна мета како муслиманских паравојних јединица, тако и НАТО снага за Европу. Посебно је ово страдање било болно и тешко јер су злочинце и убице чували и крили у такозваним заштићеним зонама УН – напоменуо је митрополит Хризостом.

Митрополит дабробосански подсјетио је и да су из тих њихових зона, које су претворили у војне логоре, пуштали убице и злочинце да масакрирају српски народ по Подрињу и Бирчу.

– Зато, морамо дефинитивно раскринкати лицемјерство припадника УН током 1992-1995. године – поручује митрополит Хризостом.

КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА ПРЕТХОДИ КУЛТУРА ПАМЋЕЊА

Митрополит упозорава да је веома важно да српски народ памти све оно што се догодило у 20. вијеку, јер је Србима наметан заборав, па се данас и питамо како је то било могуће да дјеца забораве страдање својих дједова, очева, браће и сестара у Јасеновцу, Јадовну, Броду на Дрини и на хиљадама других мјеста.

Комунистички режим, додао је митрополит, систематски и плански је наметнуо заборав као аксиому.

– Добро се сјећамо како су нас учили у основним школама и водили на отварање споменика погинулим борцима Другог свјетског рата и све се то претварало у манифестацију забаве и игранке, коњских трка и других којекаквих дешавања. Ми ништа нисмо знали ни чули, ни о Јасеновцу, нити о Јадовну, о Броду на Дрини, о јамама и фојбама на Истри. Све је прекривено цвијећем и ружама по којима смо ми пионири и нове генерације играли и пјевали, а испод тог цвијећа и ружа била су стратишта, мученици и страдалници – истиче митрополит Хризостом.

Зато је, наглашава митрополит Хризосотом, веома битно сачувати културу памћења, а на основу те културе сјећати се свих жртава, ратова и страдања.

Митрополит појашњава да на грчком језику ријеч мартирас /&му;ά&рхо;&тау;&упсилон;&рхо;&алпха;&сигмаф;/ значи првенствено свједок, а потом и мученик, та да се кроз културу сјећања сјећамо свих страдалника и мученика.

– Календар наше Цркве је управо то – календар сјећања на све вијековима пострадале мученике, преподобне оце и мајке и светитеље и све оне који Бога призваше – рекао је митрополит Хризостом.

МОЛИТВА ЗА МУЧЕНИКА ИЛИ МОЛИТВА МУЧЕНИКА

Митрополит дабробосански указује да се кроз служење парастоса, српски народ као Црква Божија моли Богу за све упокојене и пострадале, како војнике тако и за све цивилне жртве ратова.

-Истовремено се молимо за све наше мученике и страдалнике да се моле за нас, јер су они тјелесно пострадали, али су живи свједоци пред Богом и зато су врло важна молитвена сабрања Цркве Божије на мјестима страдања мученика, свједока Божијих- рекао је митрополит Хризостом.

Према ријечима митрополита, првобитно се Црква Христова сабирала управо на мјестима мучеништва и страдалништва, а на самим гробовима мученика вјере, служена је света литургија.