06/02/2022
Часни и Животворни Крст Господњи најсветији је знак и символ наше вјере, чијом силом се спасавамо.
„Благодат и сила Часног Крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је Крст, него је његова сила у томе што је то Крст Христов, средство којим је Христос спасио свијет.
То је жртвеник на који је Христос прињео самог себе за цијели свет.
Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у Крсту.
На Крсту је доживио највећи бол и понижење за нас.
Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона.
Цјелокупно дјело Христово, све Његово човјекољубље сажима се у Крсту.
Свети Григорије Палама нам приповједа како је неко упитао иронично једног од богоносних отаца да ли вјерује у Распетог, овај му је одговорио: да вјерујем у Онога који је распео грех.ˮ (Архимандрит Георгије Капсанис)
У Старечнику је записано како је авва Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, а демони му одговорише: Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се кропите у Цркви и од онога што једете на Литургији.
Онда их је он поново упитао: Чега се од свега тога највише бојите? А они му одговорише: Кад бисте добро својим животом одржавали оно што једете на Литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћанину.
У годишњем кругу богослужења празновање и величање Часног Крста заступљено у четири празника:
1. Празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег (14/27. септембра), спада у ред великих Господњих празника, када се молитвено сјећамо проналажења Часног Крста и повратка Часног Крста из Персије у Јерусалим.
2. Крстовдан уочи празника Просвјетљења – Богојављења, који је у првим вијековима био посљедњи над припреме катихуменâ за примање светог Крштења на празник Богојављења.
3. Трећа недјеља Свете Четрдесетнице коју називамо Крстопоклона недељаз бог поклоњења Часном Крсту када се износи на средину храма да бисмо се духовно укријепили у периоду духовног и тјелесног подвига и поста.
4. Празник изношења Часног Крста (1/14. августа), који је најмлађи празник посвећен Часном Крсту.
У седмичном богослужбеном кругу свака сриједа и петак посвећени су Часном Крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај Часног Крста и Христовог добровољног страдања и Васкрсења.
У овим данима, поред осталог, поје се такозвани Крстобогородичен, који у својој садржини обједињује величање Часног Крста са молитвом Пресветој Богомајци.
О посту на празник Воздвижења Никон Црногорац (Сиријац) пише: Нисмо могли наћи ништа записано о посту Воздвижења Часног Крста, али он се свуда држи.
Свакако по примјеру великих Светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха.
Даље каже да су се вјерници тим постом припремали за цјеливање Часног Крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен.
По последовању не треба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања Крста дајемо ово разрешење; у славу распетог Христа и јављања Његовог.
По данашњем грчком типику (по чину Велике Цркве) ако овај празник није у суботу или недјељу пости се с сухојаденијем. Пост на Крстовдан прво се појавио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима.
На крају, у центру празника Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег нису историјске личности (попут светог Цара Константина и његове свете мајке Јелене), већ је централна личност празника Христос Спаситељ и Његова побједа над смрћу, објављено је у Православном мисионару, (бр.351) септембар-октобар, 2016.