Краљ Александар I Карађорђевић погинуо је у атентату изведеном у Марсељу 9. октобар 1934. Због овог трагичног краја у сијенци је остао један други покушај убиства краља и то усред Београда!

Тог 28. јуна 1921. усвојен је Видовдански устав којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и насљедном монархијом са династијом Карађорђевић на челу.

Непосредно након тога у Београду се догодио покушај атентата на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине!

Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице, молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на

регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ.

Молер који је замало убио краља

Спасоје Стејић Баћо рођен је 1904. године у Ади у Војводини и љубав према домовини и оно што је сматрао патриотизмом у великој мјери су одредили читав његов живот. Као дјечак од десет година пријавио се добровољно у војску, 1914. године. Учествујући са јединицама у борбама у Добруџи био је тешко рањен.

Спасоје је потом прешао у Русију, гдје је укључен у Југословенски добровољачки корпус, али управо ту је дошао у контакт са једним, за њега, потпуно новим идеолозима – Лењином и његовим комунистима.

Није много прошло, а Спасоје је и сам почео да вјерује у бољшевичке идеале. Зато је са неколицином бораца иступио из корпуса и прикључио се црвеним борцима. Током 1918. године боравио је у Самари, гдје је радио као илегални партијски радник.

Децембра 1918. године Партија га је упутила у Југославију да у њој шири комунистичку идеју и, након остивања КПЈ 1919. године Спасоје постаје један од њених првих чланова.

Нема записа о томе да је Спасоје прије децембра 1920. нарочито мрзио регента Александра. Његова нетрпељивост односила се на цијелу династију Карађорђевић и монархију као режим који је по његовом мишљењу као у тамници држао раднике и сељаке и због тога га је требало рушити. Ипак, након Обзнане, све се променило!

Атентат који је могао да успије

Децембра 1920. године државни врх Краљевине СХС донио је проглас којим се забрањује рад Комунистичке партије Југославије. Спасоју је то нарочито тешко пало, а бјес је преусмерио на, по његовом мишљењу, најодговорнијег појединца за ту одлуку – регента Александра Карађорђевића.

Већ тада Спасоје се одлучио за индивидуални терор. Остало је само да чека…

Прилика му се указала неких шест мјесеци касније и тада се одиграо догађај описан на почетку овог текста. Краљ је остао неповређен, али је рањено десетак случајних пролазника.

План је био добар, али срећа тог дана није била на Спасојевој страни. Младић је одмах ухапшен и брутално претучен. Пред Судом је изавио да је атентат његово

дјело и да нема саучесника. Тужилаштво је сматрало да је Стејић имао помагаче међу посланицима.

На „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922. године, Спасоје Стејић Баћо осуђен је на смрт.

Али, ово није крај приче!

Нови рат и коначни бијег

Казна Спасоја Стејића преиначена је на дугогодишњу робију коју је издржавао у затвору у Сремској Митровици. Има података да је младић током служења казне, као атентатор на краља, био жртва полицијске тортуре и да му је и здравље попустило, наводи Историјски забавник.

– Тамо се налазио Спасоје Стејић, атентатор на краља Александра. Он је већ преко осам година био у самици. На ногама је непрекидно носио тешке ланце – било је свједочење једног од затвореника.

Робијао је пуних 19 година. А онда је дошао април 1941. и нови рат.

Спасоје је био један од учесника бијега 32 робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године. Послије бијега се прикључио партизанима.

Погинуо је током борби на Сутјесци. Убила га је авионска бомба на брду Озрен поврх Тјентишта 9. јуна 1943. Било му је 39 година.