НОВОСТИ

Бојић: Градоначелници из СНСД-а ће потписати усклађивање плата радника предшколских установа и тако побољшати услове |

Зељковић: Црнадак поступио без трунке људскости |

Америчка амбасада: Тероризму не треба позивница – довољан је отворен пролаз |

Тадић: Циљ досадашњих апелација није борба против дискриминације, него борба за прегласавања Срба |

Александар Лончаревић из Братунца већ 33 године тражи правду за трудну сестру убијену 1992. године |

ГрО СНСД: Како су исти службеници у Градској управи у вријеме Драшка Станивуковића изгубили већину спорова, а што се није дешавало у вријеме СНСД-ових градоначелника? |

Медицински факултет у Бањалуци добио бесплатно неколико стотина књига из Америке |

Ћеранић: Британија своје проблеме опет пребацује Балкану |

Каран: Боља безбједност грађана једини разлог формирања помоћног састава полиције |

Ветерани Републике Српске: Захвалност премијеру Српске на залагању за повећање борачког додатка |

МОЖДА СЛУЧАЈНОСТ ИЛИ СКРИВЕНА ПОРУКА Новчаница са ликом Јосипа Броза Тита имала је једну велику грешку о којој се и данас полемише

10/07/2023

Имена државе су се мењала, али не и динар, који је стекао култни статус па је престао да буде „југословенски“ кад га је Србија замијенила српским динаром, а Црна Гора евром – годинама након што се некадашња Југославија распала.

 

Југословенски динар била је валута која је најпре почела да се користи у Краљевини СХС од 1920., а потом се користила у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, па у Савезној републици Југославији.

 

Почетком осамдесетих донијета је одлука да се постојећа серија новца замијени новом, модернијом. У новој серији, свака поједина новчаница требало је да представља једну од југословенских република, и на лицу би имала једну историјску личност из те републике, а на наличју мотив из те републике.

 

Најмања новчаница од 10 динара представљала би најмању републику, Црну Гору, а највећа постојећа од 1000 динара највећу републику, Србију, а увела би се и нова новчаница од 5000 динара која би представљала Југославију. Прво је требало да највећа новчаница буде пуштена у оптицај, а затим би се поступно замењивале новчанице мањих апоена, преноси „Експрес“.

 

Године 1985. излази нова серија новчаница, која је започета увођењем новчанице од 5000 динара с ликом преминулог југословенског предсједника Јосипа Броза Тита.

 

Та, до тада највећа издата и дуго ишчекивана новчаница, изазвала је праву буру у јавности, а она траје и данас – не због њене вриједности, већ грешке коју у почетку нико није примјетио.

 

Наиме, уз лик Тита уписана је и година његовог рођења и смрти. Уместо 1892- 1980, на новчаници је писало 1892-1930 – па је према њој Тито умро 50 година раније.

 

Занимљиво је то што чак ни послије уочавања грешке та новчаница није повучена из оптицаја, јер је генерални директор тадашњег Завода за израду новчаница рекао да је од 14 милиона штампаних новчаница, њих само 4 посто с грешком. То значи да се погрешна година смрти нашла на око 560 хиљада новчаница, а према међународним прописима држава која пусти више од једног промила новчаница с видљивом грешком, треба повући читав новца из серије из оптицаја.

 

Али, погрешна година смрти Тита није једина грешка код ове новчанице. На њој није службено споменут датум кад се пушта у оптицај, а изглед и опис

новчанице био је потпуно различит од оног што је најављено у службеном листу СФРЈ.

 

Друга новчаница која је требало да буде штампана у апоену од 1000 динара, с датумом издавања 1986., представљала би СР Србију и на лицу је требало да има портрет Вука Стефановића Караџића. Све матрице су биле готове и новчаница је била спремна за штампање, али никада није пуштена у оптицај. С обзиром на хиперинфлацију, појавила се потреба за новчаницама све већих апоена, а не све мањих.

 

Након распада СФР Југославије почиње крај југословенског динара.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести