11/09/2023
Сматра се да је градња почела око 1186. године, када је Немања консолидовао државу, а већ 1196. године се он ту повлачи, што значи да је сам процес изградње комплекса трајао око десет година. Црква је фрескописана тек послије Немањине смрти, када су његови синови Вукан, Стефан и Сава ангажовали грчке умјетнике који су осликали манастир 1209. године.
Средњовјековна етапа манастира обухвата вријеме од изградње, крајем 12. вијека, па све до турског запосједања средином 15. вијека.
У току археолошких ископавања је откривена велика количина керамике из тог перида, са преко 22.000 уломака у стратиграфски дефинисаним цјелинама.
Утврђивањем функције посуда и начина на који се њима руковало доводе у везу три врсте трагова употребе: наслаге гари, оштећења површине и остаци садржаја (анализе липида).
Употреба керамичких посуда
На функцију посуде најприје могу да укажу трагови гарежи на њој, односно трагови гарежи представљају поуздано свједочанство о томе да је нека посуда коришћена у процесу кувања јела уз отворени пламен, или можда само за гријање воде при обављању различитих послова у домаћинству.
С обзиром на то да се керамичка посуда најчешће користи у процесу припреме, кувања и сервирања јела, руковање њом подразумева померање, одлагање, пражњење садржаја и чишћење, то јест прање, које оставља карактеристичне абразивне трагове у виду огреботина и уреза.
Керамичке посуде обликоване су на витлу, компактне фрактуре, релативно танких зидова и глеђосане површине на више од половине материјала. Уз то, посуде су печене на високим температурама, по свој прилици у распону између 750˚Ц и 950˚Ц, судећи према прелиминарним резултатима за керамику касног средњег вијека из области Раса.
Вишедеценијска археолошка ископавања у комплексу манастира нису донијела откриће мјеста за припрему хране. Према уобичајеној средњовијековној пракси, кухињу је чинило неколико повезаних простора, укључујући кухињу, пећ и оставе, по свој прилици у близини трпезарије.
Исхрана у манастиру Студеница
Током 14. вијека, братство манастира Студенице бројало око 60 монаха, који су боравили у манастирским келијама. У зависности од распореда постова, времена одржавања литургија, али и од поднебља, монаси су уобичајено имали оброке једном или два пута дневно, када су јели кувана јела: каше и варива, а и сирове намирнице, прије свега зеље и воће.
Поједине врсте житарица и воћа нађене су и у самом манастиру Студеници. Располагали су за малим избором поврћа, а кромпир и парадајз уопште нису имали. Али, коришћене су, зато, разне врсте репа, посебно је била популарна такозвана љута репа, која је личила на данашње ротквице, само нешто већа. Љута ротква често се сликана и на иконама. Млијечни производи су били често на столу, а месо ријетко, пренијела је Национална географија Србија.
Међутим, судећи по резултатима археозоолошке анализе, месо домаћих животиња и перади, прије свега кокошака, коришћено је у знатно већој мјери него што би се то могло наслутити из прописаних правила. Једно од објашњења понуђено је у манастирским типицима, гдје се јасно напомиње да се строгог режима исхране не морају придржавати болесни, као ни гости.
Откривене су, неизоставне, рибље кости, које свједоче о томе да је, осим дунавске моруне, и риба из околних поточића коришћена и риба која се може наћи ван тог поднебља. Што не чуди, јер је манастир, рецимо, имао своје посједе и на Скадарском језеру.
Трпеза манастира Студенице била је специфична, разликује се и од оне градске и од сеоске средњовјековне, ријеч је о једном виду продуженог богослужења.
Храна и пиће су се служили у декорисаним зделама, крчазима, врчевима за вино, било је буклија, чак и керамичких пехара али и увозних чаша од мурано стакла. Било је, сигурно, и сребрних посуда, али њихових остатака у овом случају нема. То је ипак била владарска задужбина, а тим обједима је понекад присуствовао и владар, навела је аутор: Маја Миљевић-Ђајић/Све о археологији.
26/07/2024
