Посљедњи нацистички ветерани из Другог свјетског рата живе удобно у својим кућама у Њемачкој и воде нормалан живот. Иако се многи од њих кају због свега што се издешавало, неки од њих поносни су на то што су учествовали у једном од највећих злочина човјечанства.

Други свјетски рат

У новом документарцу „Завршни злочин“ који је објављен прошлог петка, британски режисер Лук Холанд, чији су баба и дједа убијени у холокаусту интервјуисао је неколико бивших нацистичких војника о њиховим сјећањима на Други свјетски рат.

Пошто их њемачка није сматрала ратним злочинцима, већина генерала, бивших љекара и СС официра, могли су да се врате у своје домове након што се рат завршио, као да се прије тога ништа није десило.

– Већина оних који су за вријеме рата били нацистички војници, послије су говорили да се не сјећају, да нису знали, и да су знали да би се потпуно другачије понашали – рекао је један од ветерана Каус Клајнау у документарцу.

Он вјерује да је у питању велика заблуда која се толико проширила јер сви покушавају да се дистанцирају од злочина почињених током рата, посебно оних које су учинили у посљедњим годинама рата.

– Зато су многи говорили да нису нацисти – додао је Клајнау.

Већина Холандових саговорника приступило је рату преко организације Јунг волк која је у то вријеме била обавезна за дјечаке између 10 и 14 година. Након тога су прешли у Хитлерову омладину или у Лигу њемачких дјевојчица у зависности од пола дјеце.

Неколико њих били су јако срећни што су похађали ове дјечје кампове.

Погледајте видео: линк

Ово је моја чланска карта Хитлерове омладине. Придружио сам се Јунг волку са 10 година и добио сам ову картицу. Придружио сам се 1. маја 1937. године, чак и прије него што сам напунио 10 година. Једва сам чекао на то – каже Ханс Верк, још један од Холандових саговорника који је касније служио у СС одреду.

Он је касније у разговору изразио огромно жаљење због свега што се издешавало током рата.

Жена која је жељела да остане анонимна рекла је да она није подржала странку, али да јој се свидјела униформа и да је зато ушла у Лигу њемачких дјевојчица, преноси НY Пост.

– Уживала сам да носим униформу и да одлазим на марш – рекла је жена.

Међутим све то је била варка, јер су дјецу од малих ногу учили да мрзе.

– Научили смо да читамо, али су нас тјерали да читамо и књиге са јеврејском тематиком. Сјећам се да смо имали једну карикатуру на којој је био Јевреј масан и прљав. Носио је одвратан прљав шешир и дугу косу. Поред њега била је плавокоса чиста Нијемица са бијелом кецељом – присјећао се Верк.

Иако су многи саговорници у документарцу изразили срамоту због своје улоге у Другом свјетском рату, други уопште не жале. Један ветеран, који је такође желио да буде анониман, слатко се смијао присјећајући се ситуације када је у свом свињцу пронашао побјегле логораше.

Упитан да ли још увијек поштује Адолфа Хитлера, Карл Холандер, бивши поручник СС-а који је сачувао своје значке са кукастим крстовима одговорио је потврдно.

– Још увијек да. Његова идеја била је добра. Не сматрам да Јевреје треба убити, али би их требало протјерати у другу земљу. Да смо то урадили спријечили би овакву катастрофу – рекао је Холандер.

Други СС ветеран дијели мишљење са Холандером.

– СС одред није имао везе са страшним и бруталним поступцима према Јеврејима и неистомишљеницима у концентрационим логорима. Ми смо били прави војници. Не жалим и никада се нећу покајати што сам био члан тог одреда. Били смо прави другови –  рекао је он у документарцу.