Генерал Дража Михаиловић је био први вођа покрета отпора у Европи, чију су главу њемачки нацисти уцијенили већ 1941. године, али и једини антифашиста који је осуђен за колаборацију са фашистима.

Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а посљедње одликовање му је додијелио постхумно амерички предсједник Хари Труман марта 1948. године за спасавање америчких авијатичара оборених над Југославијом и допринос побједи савезника у Другом свјетском рату, јавила је Срна, подсјећа Глас Српске.

Студирао је на Војној академији у Београду, одакле је, на трећој години, кренуо у Први балкански рат 1912. године. У октобру 1913. године враћен је са својим школским друговима у Београд, гдје је на Војној академији дипломирао као четврти у класи и убрзо потом отишао у Први свјетски рат.

Послије Априлског рата у априлу 1941. године, Михаиловић је одбио да призна капитулацију југословенске војске и склонио се на Равну гору, гдје је основао покрет отпора против окупатора. Током ратних сукова четници су често долазили у конфликт са комунистима, односно партизанима.

Британска влада је 30. маја 1944. године званично обуставила помоћ припадницима краљеве војске у Југославији – четницима Драже Михаиловића – и подржала комунисте, односно партизанске јединице. Михаиловића је југословенска влада у избјеглиштву 11. јануара 1942. године у Лондону именовала за министра војске, морнарице и ваздухопловства.

Агенти обавјештајне службе нових комунистичких власти ОЗНА ухапсили су га 13. марта 1946. године у околини Вишеграда. Суђење генералу Михаиловићу одржано је од 10. јуна до 15. јула исте године и на њему је осуђен за велеиздају и на смртну казну стријељањем, трајан губитак политичких и грађанских права, као и одузимање цјелокупне имовине.

Стријељан је на непознатом мјесту у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године.

Генерал Михаиловић је рехабилитован пред Вишим судом у Београду када је Србија постала независна држава.