НОВОСТИ

НАЈПОЗНАТИЈИ СРПСКИ ОРДЕН ИМАО И СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ Нема побједника без овог одличја! Шта је мит, а шта истина о Карађорђевој звијезди?

27/05/2023

Времена рата и великих страдања имају своју иконографију; та иконографија је дјелимично трагична, делимично патетична, дијелом комеморативна, дијелом инспиративна.

 

 

Која год компонента да у одређеном моменту има предност и увећану тежину, само када су све присутне, када су на окупу, та иконографија поприма карактер трансвремености и трансперсоналности од које се граде митови и која као цемент повезује наизглед аморфне и независне елементе и слике без којих нема сањања ни у сну ни на јави! Човјеку је потребан сан, људима је неопходна легенда, нацијама је насушно нужан мит.

Карађорђева звијезда је феномен који је саздао сопствени мит; тај мит је надградио стварност, а да је није компромитовао! Нема много таквих случајева, ни код Срба, ни око Срба!

Али, шта је то „Карађорђева звијезда“?

Ступивши на пријесто Србије 1903. године, краљ Петар Први је по сили функције преузео и све симболе, ознаке и инсигније врховне власти.

Краљ је, између осталог, и старјешина свих ордена, одликовања и медаља, које додјељује заслужнима у складу са природом свога достојанства, са Уставом, законима и статутима свих одличја, и сваког од њих појединачно.

Србија је те године имала пет ордена: Орден Светог кнеза Лазара, Орден Милоша Великог, Орден бијелог орла, Орден таковског крста и Орден Светог Саве.

Први међу њима био је, суштински, индивидуална инсигнија владаоца и његовог пунољетног престолонасљедника, основан у једном степену поводом прославе 500. годишњице боја на Косову.

Ордени Милоша Великог и таковског крста имали су наглашено династички индивидуалитет и конотацију, те је њихова додјела обустављена, мада су одликовани задржали своје привилегије, поготову у случају носилаца Ордена таковског крста са мачевима. Ипак, ни једно постојеће одличје није комеморисало ни Први српски устанак, нити лик и успомену Карађорђа, кога је Његош назвао „Оцем Србије“.

То је исправљено првом приликом, па је већ 1. јануара 1904. године – дакле на самом почетку јубиларне стогодишњице подизања Првог устанка – Краљ основао ново одликовање које је названо Орденом Карађорђеве звијезде, и које је организовано у четири степена:

1. степен (Велики крст)

2. степен (Велики официр)

3. степен (Командир) и

4. степен (Витез)

Намјена му је била да награђује заслуге „стечене за Краља и Отаџбину како у миру, тако и у рату“, а у случају да се њиме одликују официри за војне заслуге стечене у рату, регуларној инсигнији додавала су се два укрштена мача.

Уредбом од 15. априла исте године прописани су опис, ранг и начин ношења инсигнија, а 28. јуна и Уредба о „давању Краљевског ордена Карађорђеве звезде“ на основу које је Карађорђеве звијезда добила јасне карактеристике породичног ордена, јер је одредбама члана 3 предвиђено да право на 1. степен имају синови и браћа владара, а при крштењу и „Краљева мушка дјеца и њихов мушки пород“. Орден Карађорђеве звијезде био је једино српско одличје које је имало своју Крсну славу – Светог Апостола Андреја Првозваног!

Карађорђева звијезда са мачевима посебно је регулисана Уредбом од 28. маја 1915. године, чиме је ова група и формално добила посебан значај и правила, и била проширена ново установљеном категоријом „Карађорђеве звијезде са мачевима војничког реда“, која се додјељивала у два степена (Златна и Сребрна), и коју су за ратне заслуге могли добити подофицири, каплари, значари и редови „свих позива народне војске и посљедње одбране за изванредно показану личну храброст и пожртвовање“.

Том Уредбом се прецизирју заслуге за које се може стећи Орден: официри за показано јунаштво или пожртвовање, командири и команданти за смјело дјело које су извршили са својим војницима и уопште за ванредне успјехе на бојном пољу „скопчане са великим напрезањем или пожртвовањем“, начелник Штаба врховне команде, Помоћник начелника Штаба и Начелник Оперативног одељења Врховне команде, и коначно заставе пешадијских и коњичких пукова за изванредан успјех и јунаштво које је пук показао у борби.

Шеснаест година касније, донијет је и Закон о правилима и повластицама подофицира, каплара и редова одликованих Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима за осведочену храброст у рату 1914. до 1920. године, којим су детаљно уређена, прије свега, административна питања остваривања права носилаца. То је уједно био и посљедњи специфични закон у Краљевини Југославији који је био посвећен Ордену Карађорђеве звезде.

И на основу овако кратког прегледа да се уочити да је Оснивач имао доста јасну слику институције коју је призвао у живот!

Она је била прилично синкретична и одсликавала је дио животног искуства Краља Петра Првог. Тако је организација у четири степена, коју је прије тога у Србији имао само Орден Милоша Великог, представљала неку врсту одговора на породични орден претходне Династије.

Намјена јединственог одличја за грађанске и ратне заслуге дугује нешто француском Ордену легије части, али и руским царским орденима који су имали верзије за грађанске и за ратне заслуге, док је идеја за проширење ордена супсидијарним афилираним одличјем за подофицире и војнике директно изведена из руског царског ордена Светог великомученика и побједоносца Георгија.

Но, без обзира на поменуту синкретичност, вријеме је показало и доказало да је Орден Карађорђеве звијезде постао и опстао као једна велика, значајна и историјски неукаљана институција српског народа.

Како се то десило?

Одговор није ни једноставан ни једнозначан. Орден Карађорђеве звијезде није ни прво ни једино српско одличје које је додјељивано ратним херојима. У времену владавине Обреновића, то је био Орден таковског крста са мачевима.

У Црној Гори, култно мјесто међу ратним одликовањима припада Златној медаљи Обилића. У свијету, слична или још проминентнија мјеста заузимају одличја као што је Викторијин крст у Великој Британији, Орден Св. Георгија у царској Русији, ордени Гвозденог крста и Поур ле Мерите у негдашњој Пруској и Њемачкој, Марије Терезије у Аустро-Угарској, Медаље за храброст у Италији, Виртути милитари у Пољској, итд.

Па ипак, Карађорђеве звијезда у свијести људи, па и читаве српске нације, има значење које Таковски крст усљед историјских околности никада није имао. Прије свега зато што је од самог оснивања био посвећен искључиво прослављању Другог српског устанка, као догађаја који је довео до реализације ограничене српске самоуправе у оквиру Османског царства, уз потпуно запостављање Првог српског устанка и његових ветерана, потом – када је трансформисан у регуларни орден – зато што је био повезан са ратним походима који, и поред несумњивог историјског значаја, нису ментално регистровани као побједнички, па чак ни као општестрадални феномени.

За разлику, Орден Карађорђеве звијезде је одмах стављен у контекст побједа у три консекутивна рата (Први и Други балкански рат и Први свјетски рат), и уграђен у слику славе и огромних жртава које су та три побједничка рата донијела народу.

Та комбинација страдања, пожртвовања по цијену сопственог живота, и победничког тријумфа, довели су до епске сакрализације патриотског јунаштва у оном духу у коме се класични еп и мит вазда прожимају, а то је уздизање личних врлина до парадигме људског постојања уопште. Једна од посљедица било је релативно потискивање из свести чињенице да Орден Карађорђеве звијезде није био само ратно и војно одличје, већ и орден за грађанске заслуге, у многим случајевима не мањих од оних задобијених на бојном пољу.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести