Зове се Орао се вијаше.

Најскупља српска пјесма има занимљво поријекло, док је најстарија на овим просторима настала захваљујући народну који у то вријеме није био ни образован.

Дакле, прва српска пјесма је тзв. бугарштица Орао се вијаше, о деспоту Ђурђу Бранковићу и Сибињанин – Јанку, из XВ вијека. Од свих епских пјесама које су усмено настале, она је међу Србима и Хрватима најраније записана, док су остале српске епске пјесме записане тек шест деценија касније, пише Опанак.

Пјесма описује историсјки догађај, односно тамновање угарског владара Сибињанин – Јанка (Јанка Хуњадија, капетана Београда средином 15. вијека и оца Матије Корвина) у Смедереву.

Након његовог страдања на Косову 1448. године, Хуњадијева војска била је малобрнојна и није била опремљена на завидном нивоу. Таквој војсци, Деспот Ђурађ није желио да се придружи, будући да је наслућивао крањи исход.

Радња пјесме говори о војводи Јанку, који из тамнице дозива орла који се вије над Смедеревом и заклиње га да пође смедеревској господи; нека се за њега моле славноме деспоту Ђурђу, да га пусти из тамнице, па ако му у томе Бог помогне и славни деспот ослободи, обећава да ће орла нахранити црвеном турском крвљу и бијелим витешким тијелом.

Пјесма је настала у Смедереву, а записао ју је италијански пјесник Рођери де Пачиенца. Према његовим записима, пјесма је изведена од “некаквих Словена”, на двору једног барона, а у циљу забаве напуљској краљици Изабели дел Балцо.

Дакле, Словени су забављајући краљицу извели свој плес, пили и громким гласом пјевали пјесму. Он је чак поменуо и имена оних који су били учесници забаве, односно плеса: Ратко, Милица, Вучета, Стана, Вукашин, Рашко, Ружа, Вук…

Словени који су се тада нашли у градићу Ђоја дел Коле, били су дио колоније која је у њему постојала.

“Орао се вијаше над градом Смедеревом. Ниткоре не ћаше с њиме говорити, него Јанко војвода говораше из тамнице: “Молим ти се, орле, сиди мало ниже да с тобоме проговору: Богом те брата јимају пођи до смедеревске [господе] да л’ моле славном деспоту да м’ отпусти из тамнице смедеревске; и ако му Бог помаже и славни деспот пусти из смедеревске тамнице, ја те ћу напитати чрвене крвце туречке, бијелога тијела витешкога.