Да се 30. август никад не заборави!

Битка за Смолућу, у којој је 30.августа 1992. године, из окружења ослобођено више од седам хиљада мјештана српских села са подручја Тузле, била је једна од најхуманијих битака припадника Војске Републике Српске.

У пробоју у којем су ослобођени мјештани Смолуће, Тиње и Потпећи погинуло је 77, а рањено 200 цивила.

Поводом Дана ослобођења служен је помен, а положени су и вијенци на спомен-обиљежје погинулим борцима и цивилима на Градском гробљу Пучиле у Бијељини.

Након 31 годину од пробијања обруча хрватско-муслиманских снага, мјештани Смолуће, Тиње и Потпећи сјећају се најтежих ратних дана проведених у непријатељском окружењу.

– Били смо пуна три мјесеца у окружењу и они су нас сваки дан нападали, а нису извели здружену акцију, њих је било 10.000 могли су да нас “поједу” како кажу, међутим они су свакодневно нападали од Лукавца, Сребреника, Грачанице, Тузле и сваки дан смо имали једног или два погинула или рањена, то је било психолошко изнуривање – каже Владо Тодоровић, командант одбране Смолуће, подсјећа РТРС.

Ослобађање око 7,5 хиљада људи из ових села, остало је упамћено као једна од најхуманијих операција ВРС.

-У тој операцији су биле укључене једнице ИБК, али су биле укључене и јединице мањег састава из других корпуса – присјећа се генерал Будимир Гаврић, ратни начелник штаба ИБК ВРС.

Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске, истиче да је обавеза свих да се чува сјећање на погинуле борце.

– Сви ми имамо обавезу посебно према нашој погинулој браћи да сачувамо Републику Српску, та обавеза постоји како према погинулима тако и према будућим генарацијама – наглашава Остојић.

У Смолући, Тињи и Потпећи прије рата било је око 5.000 српских домаћинстава. Већина становништва, након изјбеглиштва, насељена је на подручју Бијељине, Угљевика и Брчког.