НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

НАТО ГА ЗАСИПАО БОМБАМА А некада су са овог аеродрома у Србији полијетали и амерички авиони у борбене мисије

18/09/2023

Када је 1912. године прва „крилатица“, како су овдашњи варошани називали авион којим је управљао авијатичар Андраш Квас, надлијетела Сомбор и спустила се на фудбалско игралиште „Спорта“, на крају Бајског пута, мало ко је могао да претпостави да ће 30 година касније и Сомбор добити свој аеродром.

Novi Sad 28.06.2018 Arodrom Cenej aeroklub novi sad aerodrom avioni pista foto Nenad Mihajlovic

 

У вријеме Другог свјетског рата и окупације, мађарска и њемачка војска почеле су 1942. године да граде војни аеродром крај Сомбора, који се налазио на подручју некадашње велике Буковачке шуме, искрчене седамдесетих година 19. вијека, са лијеве стране пута према Апатину. Аеродром је грађен пуне две

године, а на његовој изградњи радили су становници Сомбора, Буковца, Пригревице и Купусине, као и радни батаљон састављен од сомборских Јевреја. Саграђена је бетонска писта дуга скоро два километра, а широка 60 метара, као и неколико травнатих полетно-слетних стаза, те неколико хангара.

 

Одмах по ослобођењу Сомбора, крајем октобра 1944. године, партизанске и совјетске јединице преузеле су аеродром и наставиле његову доградњу, а одавде су током јесени, зиме и прољећа 1944/45. године полијетали југословенски, совјетски и амерички авиони у борбене мисије. По завршетку рата ту су смјештена два ваздухопловна јуришна пука ЈНА, а Аеродром је добио статус Ваздухопловног гарнизона, на чијој даљој изградњи су радили и њемачки заробљеници.

 

Од 1948. године на Аеродрому је радила Ваздухопловна индустријска школа, а кориштен је и за активности сомборског Аероклуба. Крајем 1953. године овдје је основан Ваздухопловно-наставни центар, који ће, убрзо, постати један од највећих регрутних центара у некадашњој СФРЈ, због чега ће бити подигнуте и додатне касарне, помоћне зграде, спортски терени и паркови.

 

Није остварена озбиљна амбиција града да аеродром постане и цивилни, а током напада НАТО пакта 1999. година дијелови аеродрома су више пута били бомбардовани. Од 2006. године умјесто некадашњег Ваздухопловно-наставног центра овдје је основан Први центар за обуку Војске Србије.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести