Током НАТО операције „Намјерна сила“ погинуло је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица.

У НАТО бомбардовању Републике Српске погинуло је најмање седам цивила, док је најмање 21 рањен.

Снаге Алијансе су на територију Републике Српске бациле укупно 1.026 бомби, међу којима је 13 крстарећих ракета типа „томахавк“, док је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.

Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је УНПРОФОР без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске.

Посљедице НАТО бомбардовања и употребе муниције са осиромашеним уранијумом 1995. године на подручју тадашњег Српског Сарајева постале су видљиве тек неколико година послије потписивања Дејтонског мировног споразума, када је регистрован нагли скок малигних обољења код грађана који су живјели на контаминираним подручјима, рекао је тадашњи директор Болнице „Жица“ на Илиџи доктор Милан Пејић.

Присјећајући се НАТО бомбардовања Српског Сарајева, Пејић је истакао да је то био ужасан период.

„Не знате одакле долази, одједном страшне експлозије, а око `Жице` се налазило низ војних објеката, од Ремонтног завода, до касарни Жуновница и Ушивак до Лукавице и Јахоринског потока. То су биле страшне детонације, а касније смо сазнали да смо гађани са пројектилима са осиромашеним уранијумом“, испричао је Срни Пејић, легендарни ратни хирург, а пренио Глас Српске

Према његовим ријечима, ефекте употребе пројектила са осиромашеним уранијумом могли су се видјети већ негдје око 1998. године када су у значајном броју, код свих узраста, почеле да се појављују малигна обољења.

„То је у директној пропорцији са употребом осиромашеног уранијума. Тада сам радио у болници у Касиндолу и те обољеле људе сам познавао. Много више их је било из мјеста која су гађана том муницијом. Познавао сам људе који ми се јављали због карцинома из области моје специјализације (оториноларингологија), гдје су људи који нису имали предуслове за таква обољења, добијали туморе на два или три мјеста“, указао је Пејић.

Пејић, који је оснивач Болнице „Жица“, нагласио је да нико не може порећи да НАТО бомбардовање није у директној вези са повећањим бројем малигних обољења.

„Једна федерална телевизија интервјуисала је моје колеге и мене, који смо ту били цијели рат. Иносили смо наша искуства и запажања о посљедицама НАТО бомбардовања. Касније су неки њихови стручњаци то негирали у медијима, говорећи да измишљамо. Онда, након извјесног времена када су се они населили на простор Хаџића, и појавио се повећан број малигних обољења код дјеце, прије свеге леукемије, цијела се прича утишала“, присјетио се Пејић.

Он је додао и да су његове колеге из Касиндола на једном симпозијуму у Хагу објелоданили њихове опсервације и искуства са посљедицама НАТО бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом.

„Послије је тај уранијум интензивно коришћен приликом бомбардовања Србије, чије посљедице су нам свима познате. Имамо и директне пресуде које су судови у Италији донијели у корист италијански војника, који су обољели, а били стационирани на Косову, које је било епицентар бомбардовања“, нагласио је доктор Пејић.

На жалост, наглашава Пејић, сви предратни подаци су остали у Сарајеву, па никада нису утврдити тачне податке, али су све колеге који су током рата биле на подручју Српског Сарајева, сагласне да је ријеч о значајном повећању малигних обољења.

Пејић је подсјетио да је НАТО, односно Снаге за брзе интервенције, 8. септембра 1995. године са Игмана гранатирале Болницу „Жица“ и убиле десетак људи, прије свега цивила, јер нико од болничког особља није био војно лице, с обзиром да нико није радио у војним болницама.

„Врло добро су знали гђе се Болница налазила. Прва граната је пала неких 400 метара од болнице, па су, као да их је неко наводио, падале све ближе нашој установи, док нису погодили уз само болницу. Ту је било аутобуско стајалиште и један импровизовани киоск, испред којег су сједили и радници болнице. У близини су била и два доктора, који срећом нису рањени, јер их је заклонио бетонски објекат трафостанице“, испричао је Пејић.

Он је навео да су из Сарајева тврдили да су жртве гранатирања болнице преувеличане и подваљене.

„Тврдили су да смо пријавили мртве које су раније погинуле или умрле природном смрћу. То није тачно. Они су се бавили тим стварима и вјероватно из свог искуства, како су међународној заједници представљали, претпоставили да се и ми таквим неистинама служимо“, рекао је Пејић.

У Републици Српској се 9. септембра обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, које су снаге НАТО савеза извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији Републике Српске.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске – СРНА.