Прошла је 31 година од злочина у којем су хрватске снаге убиле 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша, а још није извршена ексхумација и идентификација страдалих.

Miljevački plato (foto: krajinaforce.com)

На Миљевачком платоу 21. јуна 1992. године, према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, ликвидирано је 40 српских територијалаца, а већина их је масакрирана и бачена у крашку јаму, намијењену за гломазно смеће. Од 17. јула до 1. септембра 1992. године хрватска страна предала је српској посредством Унпрофора 21 тијело, а кости су из јаме извађене уз помоћ спелеолога и спаковане у 20 врећа измијешаних са костима животињског поријекла, што је отежало идентификацију убијених Срба.

Од дијелова костију на српској страни је састављено 40 тијела, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гdjе се и данас налазе. За злочин на Миљевачком платоу осуђена су двојица припадника Хрватске војске – један на три године и осам мјесеци затвора, док је другом изречена затворска казна од три године. Пред Хашким трибуналом за овај злочин нико није процесуиран, иако постоје бројни докази достављени домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима.

Драгана Ђукић, предсједник Удружења породица несталих и погинули лица „Суза“, подсјетила је на злодјела хрватских снага над српским територијалцима на данашњи дан 1992. године и указала да је од 40 убијених 12 још неидентификовано.

Ђукићева је у изјави за Срну, коју је пренио РТРС, навела да је након 31 године одбијања Хрватске да дозволи ексхумацију и идентификацију убијених српских војника бесмислено било шта рећи, јер су породице несталих безброј пута апеловале и чиниле све да се то уради, али до тога није дошло. „Не могу ни да набројим колико пута смо добили обећање да ће до тога доћи, па и пред ову годишњицу су нам поново обећали да ће ускоро да буде ексхумација. Међутим, ништа се није десило. Породице несталих не могу да вјерују да не може да се учини само мало напора да они нађу мир“, истакла је Ђукићева.

Према њеним ријечима, због опструкције се дошло у ситуацију да је све мање живих сродника несталих на Миљевачком платоу, што представља велики проблем, а додатни је тај што се, упркос томе што се све зна, умјесто конкретних потеза са хрватске стране породицама само шаље лажна нада.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да пресуде хрватског правосуђа за злочин на Миљевачком платоу представљају увреду и за жртве и за њихове породице, јер су осуђена свега двојица припадника хрватских снага, и то на укупну казну мању од седам година.

Он је оцијенио да није реално очекивати било какву промјену са курса хрватског етнички мотивисаног правосуђа, због чега се илузорно надати да ће они заузети једнак однос према свим злочинима. „Али, крајње је вријеме да наше тужилаштво за ратне злочине у Србији почне да се бави злочинима над припадницима нашег народа и у овом случају покрене истрагу, прикупи доказе и подигне оптужницу“, рекао је Линта за Срну, преноси РТРС.

Он сматра да би кроз ту оптужницу Србија показала да неће ћутати и послала снажну поруку да без једнаког односа према свим ратним злочинима и поштовања жртава не може да се говори о истинској нормализацији односа на простору бивше Југославије. „Дупли стандарди према ратним злочинима и жртвама показује лицемјерје и чињеницу да овдје није успостављен трајни мир“, указао је Линта.