Невјероватна прича о животињама у планетарном сукобу

Животиње на разне начине употпуњују живот човјека. Међутим, то је тако, нажалост, и у мање лијепим животним ситуацијама.

Таква је и прича о животињама у Првом свјетском рату.

Срби су народ који је одвајкада животиње сматрао својим пријатељима. О томе свједоче бројне епске пјесме које су на ефективан начин приказивале однос човјека и животиња. Међу таквим, најпознатије су пјесме о Марку Краљевићу, а на однос Марка Краљевића и његовог коња указује и свима нама добро познати стих „пола пије, пола Шарцу даје“, објавила је Србија данас.

Опевани епски јунаци имали су своје коње, псе, соколове и друге животиње. Ове племените животиње чиниле су живот јунака још упечатљивијим и помагале им у својим невољама и подвизима.

Неопjевани хероји Првог свjетског рата

Животиње су у Првом светском рату биле курири, шпијуни и стражари, предводиле су коњичке јурише, довлачиле залихе на фронт и умирале и гинуле у милионима, подсјећа портал Опанак.

Међутим, шта се деси када се из епске фантастике пређе у реалност?

Реалност највећег до тада познатог рата у историји човјечанства. Сада га знамо као Први свјетски рат, али тада је био Велики рат, а овај назив се задржао и до данас. Замислите ситуацију у којој се свако бори за свој живот, рат је, чувајући своје животе и животе својих најмилијих, било је и људи који су чували животе животиња. Свих!

Позната је прича да су пси, коњи и голубови употребљавани у Првом свјетском рату. Најупечатљивије су биле улоге коња, који су били, наравно, у саставу коњице и одувијек су храбро јуришали на непријатеља, у свим војскама. Међутим, поред коња у великом рату су употребљивани пси. Остаће забиљежено у свјетској историји да су у Првом свјетском рату употребљивани пси са гасним маскама. И то је био начин да се заштите од бојних отрова на ратишту.

ГОЛУБОВИ ШЕР АМИ И ВАЈАН

Занимљиво је и да се голуб по имену Шер Ами (Драги Пријатељ) нашао међу херојима Првог свјетског рата. Наиме, Мон Шери је спасао 194 војника из „Изгубљеног батаљона“. Прича каже да су се 194 америчка војника налазила у безизлазној ситуацији. Такозвани Изгубљени батаљон био је дио 77. пјешадијске дивизије и био је изолован иза непријатељских линија током офанзиве на линији Меза – Аргон у источној Француској 1918. године.

Дошло је до забуне. Око 550 људи се данима борило и бранило од њемачких војника прије него што су постали мета америчких војника који нису знали да су одсјечени људи њихови саборци. Тада је мајор Чарлс Витлси 4. октобра послао Шер Амија у небо са поруком у којој је била локација батаљона и молба: – За име бога, прекините!

Голуб Шер Ами је рањен. И тако рањен ипак је наставио да лети, без ока и ноге. Према неким званичним подацима за пола сата је прелетио 40 километара. Успјешно је пренио поруку, а савезници су се, усљед његове успјешне мисије, спојили и наставили борбу против непријатеља.

Познат је случај и голуба Вајана. Голуб под именом Вајан био је голуб француске војске.

– Ово је мој посљедњи голуб – била је очајничка порука коју је 4. јуна 1916. понио из опкољеног утврђења Во у близини Вердена.

Вајан је преживио бројне немогуће ситуације пролазивши кроз све страхоте рата: дим, отров, отровне гасове, експлозије… Оба голуба одликовани су француским Ратним крстом.

У Првом свјетском рату је изгинуло много животиња, а све су биле катастрофална невина жртва експлозија и ратних дејстава. Много живине, домаћих животиња, дивљих животиња, паса и мачака је страдало. Остаће забиљежено да су савезнички војници узимали псе који су бјежали усљед рата и да су бринули о њима.

КОЊ ПЕТРА БОЈОВИЋА

Када говоримо о Србима и њиховом односу према животињама, морамо нагласити да су Срби одувијек сматрали животиње пријатељима.

А када говоримо о Првом свјетском рату, незаобилазна је прича о коњу Петра Бојовића. Када се пензионисао и када су све голготе Првог свјетског рата биле завршене, тражио је да му дозволе да задржи тада већ остарелог коња који га је вјерно служио.

Прича иде и даље. Тај исти коњ, у успомену и част, чува се у Анатомском музеју на Факултету ветеринарске медицине у Београду.

КОЊ СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА

И чувени војвода Степа Степановић имао је сличну жељу.

Степановић је од државе, када се пензионисао 1920. године, тражио само једно. Тражио је да му оставе кобилу Вилу. Ови, наизглед банални захтјеви, говоре и говорили су много о човјеку. Да прича буде још интригантнија, али и тужнија, када је чувени Степа Степановић преминуо 1929. године, кобила Вила вукла је његов ковчег. Убрзо послије његове смрти је угинула. Сложићемо се да, онако како се понашамо према животињама и слабијима, такви смо и људи. Зато овакве приче треба да се знају и да се преносе.

Иначе, званични подаци казују да је за вријеме Првог свејтског рата страдало осам милиона коња. Када сагледамо ове податке, а говорећи о животињама и њиховој улози, лако ћемо увидјети да су поднијеле огромну жртву.

Један од најомиљенијих српских владара, познатом по томе што је увијек био уз свој народ и живио и преживљавао са њима све недаће раме уз раме, од милоште прозван чика Пера, краљ Петар Први Карађорђевић, такође је волио животиње. Посебно је занимљив податак коју и какву су улогу имали волови, не само у српској војсци, него међу Србима уопште.

Добро је позната слика која приказује четири вола која возе старог краља преко Албаније, заједно са српском војском. Можда ће овај податак звучати као искоришћавање животиња, али покушајмо само да замислио ужасне ситуације рата, тада ће нам бити јасно.