21/07/2023
Краљ Петар II Карађорђевић је био најстарији син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, рођен 1923. шестог септембра. Кумови су били краљ Џорџ XIX од Уједињеног Краљевства и његова супруга Елизабета. Титула краља му је припала по насљедној линији, пошто му је отац убијен у Марсеју 1934. Основно образовање је стекао на Белом двору, а похађао је и школу у Великој Британији. Из Британије се вратио послије очевог убиства и понио је титулу “краљ Југославије“.
Малољетни краљ
Пошто је био малољетан, краљевска власт је пренијета на Намјесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I. На челу Намјесништва били су кнез Павле Карађорђевић, а чланови су били и Иво Перовић и Раденко Станковић. Краљ Петар II је званично на власт дошао послије протеста 27. марта 1941. године, наводи Курир/Стил.
Приступање Тројном пакту довело је до великих протеста у земљи, који су кулминирали 27. марта 1941. Краљ Петар II је указом проглашен пунољетним, иако то формално није био, и одмах је преузео власт од Намесништва. Владао је само 19 дана. Онда је Краљевина Југославија бомбардована 6. априла 1941. Краљ Петар ИIIје 14. априла, на приједлог предсједника владе, армијског генерала Душана Симовића, одведен у избјеглиштво. Прво је био у Грчкој, а затим у Јерусалиму и Египту. У јуну 1941. године стигао је у Енглеску.
У прогласу од 16. априла 1941. краљ је рекао: “Приморан да пред надмоћнијим непријатељем напустим национално земљиште, Ја не мислим прекидати борбу. Част заставе спасена је, али национална слобода је у опасности. Ја позивам Мој драги народ да не клоне под ударима судбине и да сачува вјеру у будућност… Увјерен да ће Бог бранити нашу праведу ствар, Ја кличем: Живјела Југославија и њена слобода!“. То само значи да краљ и влада нису ни помишљали на капитулацију, нити је о томе било говора.
Да ли је Краљевина Југославија капитулирала и ко је ту био отпор?
И данас се често чује фраза: ”После капитулације Југославије 17. априла 1941. године…”. Та фраза и даље стоји у уџбеницима историје, и представља
неспорну чињеницу. Из ње је проистекла теорија ”два покрета отпора”. Јер, пошто је земља зглајзнула, свако је могао да организује ”отпор“.
Ако се узме да Краљевина Југославија није капитулирала, већ је током Другог свјетског рата имала краља, владу и војску, онда нема ни приче о два покрета отпора. Онда ствари стоје овако – постојала је једна регуларна југословенска војска, а све друге су биле или окупаторске или бандитске. Ако се Равногорски покрет изједначи са Народноослободилачким покретом, оба су била врло легална и легитимна, стоји у “Албуму Ђенерала Драже“, Мирослава Самарџића.
Краљ Петар II је у својим мемоарима које је написао 1955. године и који су први пут објављени на француском језику, а члан Крунског веијћа мр Душан Бабац приредио на српском, овако је описао почетак рата: “Око четири сата ујутро пробудила ме је сирена са крова двора. Покушао сам да упалим свјетло, али оно није радило. Узео сам џепну лампу, обукао кућни огртач, огрнуо капут преко рамена и журно сишао у хол, кад је изненада дошло свјетло, пошто је наша електрична централа пуштена у рад. Угасио сам свјетла јер је изнад хола био застакљен кров у облику куполе. Сви смо из Белог двора сишли у склониште. Телефонирао сам команди ваздухопловства да питам за новости, а они су ме обавијестили да је педесет неидентификованих двомоторних авиона прешло границу у правцу града. Послије три или четири сата чекања телефон је поново зазвонио и рекли су ми да су бомбардери кружили над градом и да су се вратили ка граници. Објављен је крај узбуне и ми смо се вратали у кревет.
Слиједеће чега се сјећам је врисак који пара уши и потмули тутањ бомби које експлодирају. Искочио сам из кревета и док сам облачио капут заслијепљујуће је бљеснуло и врео ваздух је појурио кроз отворене прозоре, бацивши ме на под. Други прозор који је био затворен прснуо је у собу. Рат је почео“.
Октроисани устав из 1931, је ставио младог и неискусног краља у центар политичких афера. Млади краљ није био дорастао озбиљности ситуације и лако је потпадао под утицај чланова владе и Британаца. Лига мајора је имала велики утицај на младог краља Петра ИИ и били су сива еминенција, која је стајала иза владе старог вука Слободана Јовановића.
За вријеме свог избјеглиштва, краљ Петар ИИ је довршио школовање у Кембриџу. Придружио се снагама британског Краљевског ратног ваздухопловства. Краљ Петар ИИ је једини југословенски лидер који је добио прилику да говори у америчком конгресу 25. јуна 1942. године.
