Gdje je Srbima rodni zavičaj?

Gde Laba tiho teče

i sa Šprevom se sastaje?

Ah ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Da nije to Pomorje ili Litva možda,

gde još žive uspomene polabske

i gde je potonula Vineta?

Ah, ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

da nisu to moravska ili češka zemlja?

Ah, snaga Češke i njena sloboda

pretvorene su u prah…

Ah, ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Da nije, možda, riterska Poljska,

koja je slobodu izgubila, isto tako

i koju rastržu nesloge?

Ah, ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Da nije u Iliriji ili Dalmaciji?

Tamo gde je – Raguza prastara

kraljica mora?

Ah, ne, ah ne, Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Nije li to Slovenija, ili možda Srbija,

čija nam je reč bliska

i gde Miloš kraljevski presto ima?

Ah, ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Da nije to Rusija beskrajna,

trećina sveta,

u kojoj sunce ne zalazi nikad?

Ah, ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Reci mi onda gde je taj prostrani kraj!?

Od Labe počinje on, pa ide do Dunava,

od Crnog Mora čak do Kamčatke,

eto, to je taj prostrani kraj,

nas Srba rodni zavičaj…!

Pesma Handrija Zejlera

Handrij Zejler – Jedan je osnivača kulturno-naučnog društva Matica serbska. Rođen je 1. februara 1804. u Budišinu, a preminuo 15. oktobra 1872. u Lozi. Pisao je patriotske i ljubavne pjesme, kao i satire. Najpoznatije njegovo djelo je Krasna Lužica, današnja zvanična himna Lužičkih Srba.