НОВОСТИ

ЊЕГОВА ЈЕ И ЗГРАДА ВЛАДЕ СРБИЈЕ Рус који је градио Краљевину Југославију!

29/01/2023

Руски архитекта Николај Краснов, коме је откривен споменик на Малом Ташмајдану, заслужан је за пројектовање и изградњу неких од најмонументалнијих објеката у Краљевини Југославији.

 

Николај Краснов

Николај Краснов

 

За непуне двије деценије колико је стварао на овим просторима, Николај Краснов (1864-1939) је оставио неизбрисив траг на архитектуру између два рата.

Николај Петрович Краснов рођен је 23. октобра у Хоњатину у Русији. Завршио је студије сликарства, вајарства и архитектуре на Московском умјетничком универзитету 1885.

Три године након завршетка студија постављен је за градског архитекту на Јалти на Криму, гдје је изградио дворац „Ливадија“, летњиковац цара Николаја Првог.

Послије тога постављен је за архитекту руског царског двора. Титулу академика архитектуре Петргоградске академије умејтности добија 1913. године.

Емиграција и долазак у Београд

Николај Краснов у таласу руских емиграната који су домовину напустили након Октобарске револуције 1917. године, емигрира прво у Галипоље и на Малту, а затим 1922. године, на позив управе Савеза руских инжењера и техничара, долази у Краљевину СХС.

Краснов се запослио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина, гдје је радио као руководилац Одсјека за монументалне грађевине и споменике, подсјећа РТС.

У периоду од 1923. до 1939. године радио је на пројектовању, грађењу, довршавању, адаптацији и украшавању најзначајнијих државних здања, многобројних профаних зграда, црква и спомен-обиљежја, бавио се сликарством и дизајнирањем намјештаја.

Ауторским третманом хералдичке декорације на фасадама својих објеката обиљежио је читаво једно раздобље српске архитектуре.

Дјела у Београду

За непуне двије деценије колико је стварао у Краљевини Југославији, Николај Краснов је оставио изузетан траг на архитектуру Београда између два рата.

Пројектовао је тадашњу палату Министарства финансија Краљевине Југославије на углу Немањине и Улице Кнеза Милоша, која је зидана између 1926. и 1928. године. Данас је у тој згради сједиште Владе Републике Србије.

Зграда Архива Србије у Карнегијевој улици завршена је 1928. године према пројекту Краснова. Репрезентативно здање пројектовано је у духу монументалног академизма са израженом пластичном декорацијом на главној фасади.

Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода је најмонументалнији и просторно најобухватнији објекат који је Краснов извео у Југославији. Саставио је и програм за израду скулптура, које симболизују дјелатност установа смјештених у тој згради. Данас је у тој палати Министарство спољних послова Србије.

За потребе позоришта Мањеж Краснов је 1927. године адаптирао некадашњу Кавалеријску јашионицу из 1860. године у Улици краља Милана. Фасада Мањежа завршена је током 1928-1929. године. Данас је у тој згради Југословенско драмско позориште.

Пројекат обнове цркве Ружице (старог војничког храма) израдио је на Београдској тврђави 1924. године. Двије бронзане скулптуре српских ратника, које се налазе испред улаза у цркву, такође су рад Краснова.

Пројекти унутрашњег уређења Дома Народне скупштине , намјештаја, врата и прозора, лустера, штуко декорација, израда завршних пројеката детаља фасада као и обликовање декоративне ограде палате, хералдичких знамења, постамента јарбола за заставу били су повјерени Николају Краснову.

Пројекти ван Београда

Краснов се, осим секуларне, бавио и пројектовањем сакралних објеката. По жеља Краља Александра Карађорђевића Краснов је извео реконструкцију Његошеве завјетне цркве на Ловћену од 1923. до 1925. године. Капела је срушена 1974. године да би на њеном мјесту био подигнут Његошев маузолеј.

Радио је и на унутрашњем уређењу цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Израдио је цјелокупан декор цркве који је усклађен са програмом мозаика у храму. Сви радови у опленачкој цркви изведени су у академизованом српско-византијском стилу.

На гробљу српских ратника на солунском Зејтинлику у периоду од 1933. до 1936. године према пројекту Николаја Краснова и архитекте Александра Васића гробови су обиљежени истовјетним мермерним надгробним споменицима у форми крста и распоређени у десет гробних парцела. На гробљу је подигнута костурница према Васићевом пројекту из 1926, који је накнадно разрадио Краснов.

Његово дјело је и Банска палата на Цетињу, коју је урадио у сарадњи са архитектом Радмилом Јеврић, подигнута 1932. године и изведена у облику масивног издуженог блока са три унутрашња дворишта, представља репрезентативну палату у центру Цетиња.

Посљедње дјело Николаја Краснова је спомен-костурница на острву Виду у Грчкој. Меморијална грађевина је академски обликована и усклађена с природним амбијентом који га окружује. Костурница је спомен на посљедње станиште многобројних српских војника из Првог свјетског рата. Њена љепота произилази из чистих, неутралних фасадних површина, обрађених без сувише декорације.

Спомен-костурница на Виду спада у најзрелија остварења српске меморијалне архитектуре у периоду између два свјетска рата.

Николај Краснов преминуо је 8. децембра 1939. године у Београду. Сахрањен је на руској парцели београдског Новог гробља.

У Београду постоји улица названа по њему, ту је 2016. постављена и спомен-плоча.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести