18/02/2023
Тог 17. децембра, 1977. године умрла је Спасенија Цана Бабовић, револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије, јунакиња социјалистичког рада и народна хероина Југославије.
Спасенија је доказ да жене нису ништа мање храбрије од мушкараца нити слабије. Већ са својих 18 година показала је смјелост и укључила у раднички и синдикални покрет. Због учешћа у радничким штрајковима 1930-их је више пута хапшена, а 1937. је осуђена по антикомунистичком закону на двије године затвора.
Њена биографија је заиста богата, једна је од организаторки устанка у Србији 1941. Била је замјеник политичког комесара Друге пролетерске бригаде, радила на организовању жена у Народноослободилачком покрету, била је чланица Предсхедништва АВНОЈ-а, а једна је и од најпознатијих лидерки АФЖ-а, наводи Србија данас.
Обављала је и веома одговорне политичке дужности – била је министарка – предсједница Савета за народно здравље и социјалну политику у Влади Народне Републике Србије (1951).
Носилац бројних одликовања и признања за револуционарни, ратни и друштвено-политички рад.
Спасенија и Крсто Попивода, су једини носиоци, мало познатог, партијског признања „Херој ћутања“, које су добили од Комунистичке партије Југославије због тога што и без обзира на окрутна мучења нису одавали информације о илегалном партијском раду.
Била је добитник Повеље „Црвени барјак слободе“ Скупштина општине Кргујевац, „Златне плакете“ Скупштине општине Лазаревац, Повеље „Против насиља и рата и за мир у свету“ Скупштине општине Краљево.
Носилац Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златним вијенцем, Орден братства и јединства са златним вијенцем, Орден заслуга за народ са сребрним вијенцем и Орден за храброст.
Поред ових, била је и носилац три највиша југословенска одликовања, којима ју је одликовао предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито — Ордена народног хероја, којим је одликована 5. јула 1952. за заслуге у току Народноослободилачке борбе; Ордена јунака социјалистичког рада, којим је одликована 3. јула 1963. за заслуге у изградњи социјалистичке и самоуправне Југославије и Ордена југословенске звезде са лентом, којим је одликована 25. марта 1977. године поводом 70-ог рођендана.
Смрт
Као посљедица вишегодишњег напорног илегалног партијског рада, стравичног мучења у полицији 1937. године, као и напора током Народноослободилачког рата, здравље Цане Бабовић је почело да попушта — 1969. је имала инфаркт, а 1975. године је обољела од рака бубрега. Са овом опаком болешћу борила се све до пред крај 1977. године. Умрла је 17. децембра 1977. године на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду.
Ковчег, са њеним посмртним остацима, био је изложен у Великој сали зграде Предсједништва СР Србије, гдје су јој почаст одавале бројне делегације, као и грађани. Дан њене сахране, 20. децембар био је проглашен за Дан жалости на територији Социјалистичке Републике Србије.
Уз највише државне и војне почасти, сахрањена је у централном јделу Алеје заслужних грађана на Новом гробљу.