У Независној Држави Хрватској (НДХ) убијено је најмање 74.580 дјеце, од којих 54.009 српске, а злочини почињени над њима могу се сврстати у најмонструозније у историји, рекао је Срни аутор књиге “Стратишта уморене дјеце, НДХ гробница 74.580 дјевојчица и дјечака” Божо Грбић.

Како је пренио Глас Српске, он је навео да је радећи на књизи за коју је користио попис жртава Другог свјетског рата из 1964. године, материјал који је прикупио али за живота није успио објавити Драгоје Лукић, и друге доступне изоре, наилазио на страшна свједочанства да у први мах није могао повјеровати да људски ум тако нешто може да помисли, а камоли да изведе.

“Изнад села Машвина на једном пропланку усташе су између 18. и 21. јула 1942. године донијеле 10 девојчица закланих, скинули су их голе, направили круг од њихових тела тако што су им главице ставили унутра, а раширили ногице. Затим су донели 10 закланих дечака, скинули их голе и поставили по тим девојчицама. То је Мртво коло Машвине”, рекао је Грбић.

Према његовим ријечима, када се први пут прочита тако нешто човјек не може да повјерује, а онда нађе потврду о томе у другом, трећем извору.

“Када видите да је то истина, упитате се, па шта су те усташе, да ли су људи или нису? Могу ли бити људи они који су славили стотог убијеног Србина, организовали такмичења у клању или они који су испод пеке прекрили жаром и живу испекли малу Евицу Поштић из села Перна код Вргин Моста”, рекао је он.

Грбић је навео да је, радећи на књизи, нашао и свједочење о злочинима које су по Славонији и Козари чинили припадници јединице “Козаци” украјинског фашисте Степана Бандере.

“Они су убијали српску нејач као и усташе Анте Павелића”, рекао је Грбић.

Поред књиге “Стратишта уморене деце, НДХ гробница 74.580 дјевојчица и дјечака”, која садржи 3.000 страница и прецизне податке о сваком убијеном ђетету доби до 14 година, Грбић је приредио и малу џепну књигу под насловом “Већа стратишта уморене ђеце НДХ гробница 74.580 дјечака и дјевојчица”.

“Идеја ми је била да истину учиним доступну свима. Број стратишта где су убијали српску децу је 4.992. Одлучио сам да у малој књизи обрадим само она места где је убијено 10 и више деце. Тако да сам добио 991 стратиште”, рекао је Грбић.

Он је истовремено израдио мапу злочина над дјецом у НДХ, гђе је уз сваки град који је улазио у састав НДХ уписао име убијене ђеце.

Грбић, који је по струци статистичар, у проблематику пописа жртава Другог свјетског рата ушао је 1993. године када је Србија одобрила новац да се попис жртава од 1941. до 1945. године пренесе са папирних образаца на рачунар.

Он је као руководилац пројекта упознао бројне људе, између осталих, Драгојла Лукића из Градишка који је као дијете преживио логор Јастребарско и цијели живот посветио истраживању страдања дјеце у НДХ.

“Лукић је написао књигу `Рат и дјеца Козаре` и кренуо да прави књигу `Дјеца на ломачи НДХ`. Ја сам му помагао, уносио податке у рачунар, а када је преминуо тај материјал и истраживање објединио и издао књигу”, појаснио је Грбић.

Он је навео да сада ради на књизи у којој ће бити обрађени подаци о 250.000 Срба, који су рођени и убијени на територији НДХ.

“Ово је минимум страдалих. Обрађујем само она имена за које је неко званично дао податке. За много страдалих није ко имао да да податке. Читава села су опустошена”, рекао је Грбић. Навео је да је радећи на овим књигама на неки начин одужио и лични дуг према мајци која је рођена у селу Саничани под Козаром, а којој су усташе убиле пет блиских рођака.

“Када ми је мајка причала о тим догађајима нисам јој веровао. Рекао сам `мама ти претерујеш`, а када сам упао у то коло да то гледам, читам, истражујем, онда сам сам у себи рекао `опрости мама, ти још много ствари ниси ни знала`”, рекао је он.