17/07/2023
Два дана прије тога, словеначки и хрватски парламенти донели су одлуку о проглашењу независности.
Јединице ЈНА у раним јутарњим сатима, 27. јуна, напустиле су касарне и кренуле на граничне прелазе тадашње СФРЈ, који су се налазили и у Словенији. Тако је 306. противваздушна бригада, са седиштем у Карловцу, прешла у Словенију код Метлике, али су је напали словеначки територијалци, наводи Новости онлине.
Неколико сати касније, колона тенкова и оклопних транспортера напустила је касарну у Врники код Љубљане и упутила се ка међународном аеродрому Брник, али су Словенци на путевима као препреке поставили аутомобиле и камионе, па ја ЈНА насилно склањала возила да стигне до аеродрома.
Снаге ЈНА су и из Марибора кренуле према прелазу Шентиљ и пограничном мјесту Дравограду, али су и они наишли на препреке. Истовремено, Југословенско ратно ваздухопловство је бацало летке изнад разних делова Словеније, покушавајући да одврати Словенце од отпора.
Словеначки војници и полицајци опколили су касарне и заустављене колоне ЈНА, а на неким мјестима су отпочели оружани напади и дошло је до губитка првих живота. Изнад Љубљане територијалци су оборили два хеликоптера ЈНА, убивши чланове посаде.
Упркос томе, до поноћи 27. јуна, војска је заузела све прелазе дуж италијанске границе, скоро све прелазе на аустријској граници и нове прелазе успостављене дуж словеначке границе са Хрватском. Међутим, много јединица је још било “заглављено” широм новоуспостављене државе.
Током ноћи између 27. и 28. јуна, словеначкој територијалној одбрани је наређено да изведе општу офанзиву против ЈНА. Многи словеначки припадници југословенске војске су дезертирали.
Рат је трајао десетак дана. Формално је окончан 7. јула, Брионским споразумом, а 18. јула Предсједништво СФРЈ доноси одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније.
Према неким изворима, укупно је погинуло 66 људи на обе стране, од чега 22 млада војника на одслужењу војног рока.
