НОВОСТИ

ОРДЕН ЗА БРАТОУБИСТВО: Како је установљена медаља Обилића?

11/04/2023

ПРВУ медаљу за храброст истакнутих ратника установио је владика и господар Црне Горе Петар други Петровић Његош 1839. године. Иако влада увријежено мишљење да је првоносилац ове медеље био знаменити војвода и јунак Новица Церовић, њен први носилац био је заправо човјек који је због убиства свог сународника (такође Србина), понио то одличје.

 

 

У вријеме када је владика Петар Петровић Његош припремао своје знаменито дјело “Горски вијенац” против њега и његове власти у Црној Гори избила је побуна, највећа и најзначајнија коју је икада доживио. То искушење затекло га је на путу за Петроград, гдје се упутио ради добијања помоћи због велике глади и оскудице у Црној Гори.

 

Побуну у Црној Гори повели су тада Његошеви блиски сарадници, перјанички капетан Маркиша Пламенац из Црмнице и сенатор Тодор Мушикин Божовић из Пипера. Медаковић тврди да се Маркиша побунио због удаје Перове кћери за сина попа Јована Пламенца. Црмничани на Катуњане гледају као на сиротињу и простаке. Године 1839. због хапшења попа Јована Пламенца дигла се узбуна до Дубровника и Задра, што је приморало Његоша да га пусти. Хапшење и пуштање попа Јована Пламенца у великој мјери снизило је углед Петровића у Црмници, гдје се формирала прва значајна опозиција.

 

Маркиша је био истакнути Његошев перјаник, каснији капетан гвардије у Црмници, који је највјероватније намјеравао да се ороди с Петровићима и да се уздигне у своме братству наспрам куће попа Јована Пламенца. Кад се догодило да је Јованов син постао Перов зет, то он није могао да издржи. Јавио се скадарском паши који је и иначе, слао хљеб, новац и џебану свакоме ко би се од Његоша одметнуо, и 26. марта 1847. заједно са Турцима упао у Доњу Црмницу, наводи Нпортал.

 

С њиме се сукобљава Ђорђије Савов 10. априла 1847, који са око 2.000 Катуњана успјева да истјера Турке из Црмнице. Истога дана Његош пише епску пјесму “Кула Ђуришића” инспирисану овим догађајем.

 

Његошу је ова побуна тешко пала. Није вршио велике репресалије над народом, али је зато цех платио други вођа побуне у Пиперима, Тодор Мушикин Божовић, којег на “вјеру” мами на Цетиње, заједно са његовом браћом, и убија.

 

Тодор је направио грешку што је с браћом дошао на Цетиње. Да су браћа остала у Пиперима, Његош би морао да пристане на компромис а овако, искористио је прилику да их скупи све на једно мјесто и побије. Овим јавним убиством запрепастио је Црну Гору, сенаторе и главаре и ставио им јасно на знање да је одлучан да уништи сваки покрет против њега и његове власти.

 

Маркишу је 4. новембра 1847. године убио неки момак из Крњаца, а убицу су Турци објесили у Скадру. Маркишин убица награђен је Обилића медаљом – првом која је дата неком Црногорцу. Тако је прва Обилића медаља заливена братском крвљу, као дио личне освете.

 

Обилића медаља војно одликовање за јунаштво које је установио Његош 1847. године, а додељивали су га и каснији владари Црне Горе. Од доба Петра Петровића Његоша она је по рангу била највиша црногорска награда за ратничке (војне) подвиге.

 

Због свог значаја Обилића медаља се израђивала од злата, тако да се често звала и златна Обилића медаља. Овом медаљом су одликовани и странци. Ова медаља неме везе са Медаљом за храброст Краљевине Србије познатијом као “Медаља Милоша Обилића”.

 

Међу познатим носиоцима ове медаље били су: војвода Ђорђе Стратимировић (Ђорђе Стратимировић за јунаштво у одбрани Српске Војводине 1848. године), војвода Стеван Книћанин (“зато што је обрадаво име војника Душанових и Карађорђевих”), као и познати дворски сликар Анастас Јовановић јер је усвом бечком атељеу 1851. године израдио Његошев талботипски портрет, неколико мхесеци пред Његошеву смрт. Истом приликом, снимио је и перјанике из Његошев свите.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести