Владари из династије Немањића Србијом су столовали два вијека!

Оснивач манастира подигнутог надомак Краљева, на десној обали Студенице јесте и родоначелник лозе Немањића велики жупан Стефан.

За овај споменик српске прошлости који је 1986. уписан у Унесков регистар свјетске баштине, с правом се каже да је наш прозор у свијет.

У студеничком манастирском комплексу главна – Богородичина црква подигнута је у српско-византијском стилу и осликана изузетно вредним живописом.

Живописање храма надгледао је први српски архиепископ Сава, који је био и студенички игуман. Све што је сачувано у Манастиру Студеници потврђује да је српска средина, још од времена Стефана Немање, била отворена према најзначајнијим умјетничким токовима тадшње Европе.

– Он је за зидање своје цркве ангажовао архитекте са запада, највјероватније из приморја нашега, а са друге стране за живописање цркве је ангажовао тадашње највеће сликаре са Истока и Византије, вјероватно из Цариграда – каже проф. др Миодраг Марковић, историчар умјетности.

У Руговској клисури древна метохијска лавра Пећка патријаршија задивљује архитектонским склопом четири цркве – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородичина и Светог Николе, које повезује припрата. На самом улазу у светињу је и осликана фреска “Лоза Немањића”.

– Ту је цијели календар у години приказан и овдје је и ‘Тајна вечера’ гдје су постављени виљушка, кашика и нож, када многи други нису знали, нису користили, а ето код нас се приказује још у 13. вијеку – наводи Мати Харитина, иггуманија манастира Пећке патријаршије.

Монументална задужбина подно Проклетија Високи Дечани, подигнута је у вријеме процвата средњевијековне српске државе. Ктиторски натпис потврђује чије је наслијеђе.

– Изнад ових врата има запис Фрањевца Вите који је био главни архитекта и пише да је подигао цркву Христу Пантократору. За два краља Стефана Уроша Трећег назван – Дечански по овој његовој задужбини његов син Душан који се исто помиње у запису завршио Дечане за осам година – истиче јеромонах Петар, кустос Манастира Високих Дечана, наводи РТС.

Свједочанства вишевијековног трајања светиња које су завјештали српском народу Немањићки владари у култури и историји не само Европе је незамјенљиво, јер је осам краљевских задужбина у регистру свјетске културне баштине Унеска и дио су историје и културе човјечанства.