„Више пута сам присуствовао расправама гдје људи тврде да смо генетски јако слични Турцима због периода од пет вијекова, колико су они као освајачи били на овим просторима. Мој лични утисак је да имамо доста физичких сличности са њима, поготово црте лица, очи, брада…

Какво је ваше мишљење о томе?“, гласило је питање на Редиту које је покренуло бурну дебату у коментарима, а истраживања на Биолошком факултету Универзитета у Београду расветлила су вишевијековну сумњу када је приорда нашег генетског материјала у питању.

У коментарима испод дебате о постојању турских гена у нашем ДНК било је разних одговора. Иако једни мисле да смо веома слични Турцима и „компатибилни“ када је генетски материјал у питању, други вјерују да у томе нема истине јер ни сами Турци немају „чисте гене“ због вишевијековног освајања и „мешања“ са бројним народима.

Ипак, када су научна истраживања на ову тему у питању, у Центру за форензичку и примјењену молекуларну генетику Биолошког факултета раде се три врсте анализа помоћу којих се утврђује нечије поријекло, и по мушкој и по женској линији. Тако можемо да сазнамо више о својим прапрецима и томе одакле су дошли, али и да ли су освајачи оставили трага у нашим генима, а својевремно је резулате студија за РТС открила доцент др Милица Кецкаревић са Катедре за биохемију и молекуларну биологију и напоменула да смо „најсличнији народима са којима дијелимо и језик“.

„На Биолошком факултету у Београду се по најновијим методологијама анализе ипсилон хромозома и митохондријалне ДНК раде већ дуги низ година. Ради се о унипаренталним маркерима, односно, преко ипсилон хромозома прати се поријекло особа мушког пола по мушкој линији, а преко митохондријалне ДНК, коју посједују и жене и мушкарци, прати се поријекло по женској линији“, објаснила је једном приликом за Јутарњи програм Јавног сервиса доцент др Милица Кецкаревић Марковић.

„Због тога што се ипсилон хромозом преноси са оца на сина практично непромијењен, тако из генерације у генерацију предак по мушкој линији и његов потомак имају практично идентичан ипсилон хромозом. Он се може промијенити захваљујући мутацијама, али те промене су толико споре да се може пратити даље прапоријекло“, напоменула је Кецкаревић Марковић.

Митохондријску ДНК посједују и мушкарци и жене, али се она преноси само са мајке на дјецу. Праћењем секвенце митохондријске ДНК се прати порекло по женској линији. Она се, такође, не мијења значајно из генерације у генерацију и по њој може да се прати давно поријекло.

Анализа генома

„Раде се и анализе појединих дијелова у оквиру читавог нашег генома и оне могу да нам кажу наше поријекло и по мушкој и по женској линији. Какви резултати се могу добити из ових анализа зависи од тога колико је на свијету урађено тих референтних генома. У овом тренутку могуће је на основу тих резултата добити информацију да ли сте поријеклом из Европе, сјеверне или јужне Европе, или источне или западне, и са којим удјелом. Да ли можда имате удјела неке крви азијске или афричке“, објаснила је др Кецкаревић Марковић.

Најзаступљенија хаплогрупа присутна код Срба је хаплогрупа И2 а1 б3, која је настала пре неких 1.800 година на територији која се сматра исходиштем Словена, територији између данашње Бјелорусије, Пољске и Украјине.

„Миграцијама Словена на Балканско полуострво та хаплогрупа је дошла и њој припада неких 30 до 40 одсто Срба, а присутна је и код припадника других народа који овдје живе. Практично најсличнији смо са народима са којима дијелимо и језик“.

Добијени резултати такође демантују уобичајену тезу да је током османске владавине дошло до уноса ипсилон хромозома који би утицао на нашу генетичку структуру, преноси Блиц.