Блаженопочивши патријарх српски господин Павле годинама послије смрти (преминуо 15. новембра 2009.) живо је присутан у сјећању и молитвама вјерника и поштовалаца. 

Овај скромни, а својим непролазним дјелом велики пастир Српске православне цркве рођен је 11. септембра 1914. године.

На крштењу у цркви Св. апостола Петра и Павла у родном селу Кућанци (код Доњег Михољца у Славонији, тадашња Аустроугарска монархија), добио је име Гојко.

Из веома оскудних података о том најранијем периоду патријарховог живота, још се само сазнаје да су му родитељи били Стеван и Ана Стојчевић.

Поријекло патријарха Павла до данас није било предмет већег интересовања, па је отуда остало и неистражено да ли је патријарх понио презиме Стојчевић по оцу или по дјевојачком презимену своје мајке.

У свим досад објављеним биографијама, истицано је углавном да је рано остао без оба родитеља.

За оца Стевана наведено је да је радио у Америци, да је тамо оболио од туберкулозе и да се вратио у Кућанце те да је преминуо кад је Гојку било три године, а недуго пошто се родио његов брат Душан.

Послије неколико година, мајка Ана се преудала, а Гојко и Душан су остали код бабе и тетке по оцу.

Нажалост, убрзо је преминула и њихова мајка Ана (преминула приликом трећег порођаја, претходно родивши две ћерке, Љубу и Виду, у браку са једним удовцем), наводи портал Порекло.

У настојањима да провјеримо податак о патријарховом оцу у књигама умрлих за село Кућанци немало нас је изненадило кад нисмо наишли на помен Стевана Стојчевића.

То нас је навело да истражимо да ли се под тим именом можда помиње као усељеник у САД, с обзиром на навод да је тамо ишао у печалбу.

Документ до којег смо у тој потрази дошли омогућио је да се клупко везано за поријекло патријарха Павла по оцу лагано али сигурно одмота.

Наиме, једини Стеван из села Кућанци који је тих година отишао за Америку био је онај с презименом Окрајнов.

Он је приспио у Елис Ајленд код Њујорка 28. марта 1910. Како се наводи на листи путиника који су пут Америке 19. марта исте године кренули из Ротердама у Холандији, Стеван Окрајнов је тада имао 28 година, а наведено је да је био неожењен, тј. самац.

Помен презимена Окрајнов навео нас је на даље истраживање које је резултирало непобитним открићем да је је поменути Стеван нико други до отац патријарха Павла!

Стеван Окрајнов под редним бројем 8 на листи путника приспјелих у њујоршку луку 28. марта 1910. године, након што су 19. марта 1910. пошли за Америку из Ротердама (Холандија).

Патријархова тетка Сенка (преузето из књиге Јована Јањића “Будимо људи”)

Како је раније већ поменуто, Гојко и Душан су, послије смрти оца, а пошто им се мајка Ана преудала, наставили да живе код бабе и тетке по оцу.

У једној од биографија патријарха Павла наводи се да се баба звала Драгиња (Драга), а тетка Сенка.

Патријарх је у једном интервјуу рекао да се оца сјећао само кроз две слике: једну, како покушава да ухвати коња, и другу како лежи на одру, поред њега стоји стрина Кристина и плаче (Јован Јањић, Будимо људи, Новости, Београд, 2009, стр. 10).

Са друге стране, патријарх је више пута истицао значај бабе Драге, а нарочито тетке Сенке у његовом раном одрастању, рекавши једном: „Она је мени надокнадила мајку, тако да ја и сада помислим: кад умрем, најпре ћу да видим тетку, па онда све остале“ (Јањић, Будимо људи, стр. 11 – цитат из интервјуа магазину Профил, број 8, 1997).

Тетка Сенка подигла је Гојка и Душана уз своје две ћерке Ану и Агицу.

Патријархов деда по оцу звао се Никола.

Он и Драгиња су, према подацима из књиге Снежане Милковић „Мој дјед патријарх Павле“ (Просвета, Београд, 2018, стр. 46) поред Стевана и поменуте ћерке Сенке, имали још Стевку, Стазу и Лазара.

Име стрица Лазара се нигдје не помиње у патријарховим биографијама, већ само податак да је „отишао на школовање код стрица“ који је био жељезничар у Тузли (Јован Јањић, Будимо људи, стр. 11).

Нашим истраживањем несумњиво је потврђено да је ријеч управо о Лазару Окрајнову.

Гојко је код стрица Лазара отишао 1925. године, по завршеној основној школи у Кућанцима.

Према казивању самог патријарха, Гојков стриц и стрина имали су осморо дјеце. „Живјели смо на периферији Тузле, стриц је био строг али праведан, сву своју дјецу и мене је ишколовао, сви су завршили факултет, а појединци су и докторирали“ (Јањић, Будимо људи, стр. 12, према Недељном телеграфу, 26. октобар 2003).

Име Лазара Окрајнова помиње се и као име првог станодавца по доласку Гојка Стојчевића на студије у Београд, на Богословски факултет (видети чланак: Београдске адресе студента Гојка Стојчевића, потоњег патријарха српског Павла).

У досад објављеним биографијама се наводи да је патријарх по доласку становао код очевих рођака (Јањић, Будимо људи, стр. 15), али се не истиче да је ријеч о његовом рођеном стрицу Лазару.

А да је заиста ријеч о стрицу патријарха Павла, чиме је и дефинитивно потврђено да је презиме његовог оца било Окрајнов, потврђују наши наредни налази.

Наиме, на адреси Живка Давидовића 14, где је Гојко провео своју прву београдску годину (1936-1937), установили смо да су живели још његов стриц Лазар, супруга Драгиња, као и његова деца Марија, Предраг и Ненад.

Из података који се могу пронаћи у дигиталном репозиторијуму Историјског архива Београда (картотека житеља града Београда и Земуна), налазимо да је Лазарева ћерка Марија рођена 29. јуна 1912. и то у мјесту Каден на северозападу данашње Чешке (тада у саставу Аустроугарске монархије).

Из овог податка се може закључити да је патријархов стриц Лазар, прије службе у Тузли, боравио у Чешкој гдје је упознао и оженио своју супругу Јосефу, дев. Војтех.

Јосефа је прешла у православну вјеру и добила име Драгиња, управо по имену патријархове бабе.

Помен имена Јосефа налазимо у биографији њене ћерке др Божице Ротовић-Окрајнов, која је била уважени хемичар и професор универзитета (Јован Радојчић, Биографије, Срби западно од Дунава и Дрине, књига 3, Прометеј,Нови Сад, 2009, стр. 484).

Божица је рођена у Кладњу (мјесту јужно од Тузле) 24. децембра 1914. што свједочи да је породица Окрајнов у међувремену преселила из Чешке у Босну.

То је, иначе, била редовна пракса да се жељзнички службеници селе с краја на крај монархије.

Помен Божице Окрајнов потврђује и раније изнет патријархов навод да су дјеца његовог стрица била школована, па и да међу њима има и доктора.

Осим Божице, високу школу је завршила и њена већ поменута сестра Марија, која је по занимању била учитељица.

У картонима житеља, на адреси у Живка Давидовића 14 нашли смо и браћу близанце Ненада и Предрага Окрајнова (рођени 3. јуна 1918). Ненад је био студент шумарства, а Предраг се наводи као артиљеријски потпоручник (после 1945. се настанио у Загребу).

Помен преосталих четворо дјеце патријарховог стрица Лазара нисмо нашли у картонима житеља, што говори да су се они највјероватније осамосталили прије преласка породице Окрајнов у Београд.

Није познато кад су прешли да живе у престоницу, али то је свакако морало бити послије 1930. године јер је Гојко до тад живио код стрица у Тузли односно највјероватније Кладњу (од 1930. до 1936. био је у шесторазредној Богословској школи у Сарајеву).

Иначе, први јавни помен и довођење у везу породице Окрајнов са патријархом Павлом десио се приликом медијског праћења његове сахране 20. новембра 2009. године.

Тада је наведено да су се „поред потомака патријарховог рођеног брата Душана, од њега опростили и потомци његовог рођака Лазара Окрајнова, жељезничког чиновника, код кога је патријарх живио у раној младости док је у Тузли учио нижу гимназију прије Другог свјетског рата“.

На крају, додајмо нешто и по породици Окрајнов и њеном поријеклу.

У попису из 1948. у Кућанцима се помиње само једна кућа Окрајнових. Осим у Кућанцима, било их је у селима поред Вуковара – Бршадину и Трипњи, као и у самом Вуковару.

Презиме се појављује у облику Окраинов (Бршадин, Вуковар), Окраина (Липовача, Вуковар), Окраиновић (Трипња, Вуковар) и Окрајиновић (Вуковар).

Овдје ваља напоменути да је презиме Окрајнов пристуно и преко Дунава, у селу Бачки Брестовац, између Оџака и Сомбора.

Штавише, у овом мјесту су пописани још средином 18. вијека (под презименом Окраина).

Заједничко за Окрајнове у Бачком Брестовцу и Кућанцима је слављење Лазареве суботе, што упућује на њихову сродност.

Патријарх Павле је као крсну славу редовно славио Лазареву суботу, што је још један прилог у доказ да је по оцу био из породице Окрајнов (породица његове мајке, Стојчевићи, славе Св. Јована).

Што се тиче старијег поријекла, на једном мјесту се наводи да су Срби у Кућанцима досељени с југа Србије (Јован Јањић, Будимо људи, стр. 10), док се на другом наводи да су досељени од горњег Подриња (Душан Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Епархијски управни одбор, Загреб, 2004, стр. 260). Интересантно је да се у истом контексту досељења из горњег Подриња помињу и становници села Капелна одакле су Стојчевићи, тј. породица патријархове мајке Ане.

Иначе, у Кућанцима још двије породице славе Лазареву суботу – Лекићи и Мијатовићи – што би могло да укаже на сродство са Окрајновима.

На основу свега напред наведеног, непобитно је утврђено да је почивши патријарх српски господин Павле носио дјевојачко презиме (Стојчевић) његове мајке Ане.

Разлог је, највјероватније, чињеница што због очевог одласка у Америку Ана и Стеван нису закључили црквени брак, а у случају рађања дјеце ван брака тадашња црквена пракса је била да се дјеца уписују по презимену мајке.

Такође, треба имати на уму да су се и Гојко и Душан родили у вријеме Првог свјетског рата, што је несумњиво имало утицаја и на црквени живот и могућности за склапање бракова, нарочито у српској цркви на територији Аустроугарске монархије. Друго, несумњиво је утврђено да се патријархов отац презивао Окрајнов те да су Гојко и његов брат Душан били веома упућени на породицу свог оца. Овим је, захваљујући открићу портала Порекло, употпуњена биографија патријарха српског Павла.